за шта је осуђен у првом степену јединственом пресудом на 15 година затвора. Пред већем, којем преседава судија Видоје Митрић, испитани су судски вештаци.Иако је заступајући налаз тима вештака психијатар др Снежана Попов навела да окривљени нема трајно психичко обољење, оптужени је изјавио пре већем:– Да сам нормалан – нисам, али да сам луд – нисам.
По наводима оптужнице, 18. марта 2012. године око 23 сата у Улици Бранка Радичевића окривљени је у стању урачунљивости, способан да схвати значај дела и да управља својим поступацима, с умишљајем лишио живота своју супругу. Он је после конзумирања пића у кафани дошао у кућу у којој је становао са својом невенчаном супругом и малолетним дететом, почео да лупа по вратима, а кад је Биљана отворила, одмах је почео да је удара песницама у главу. Окривљени је ударао жртву по целом телу и потом је вукао за косу, извео испред куће, где је наставио да је удара песницама и шутира по глави и телу, док је она беспомоћно лежала на земљи јер није могла да пружи отпор. Кад више није показивала знаке живота, унео ју је у кућу и ставио на кревет.
– Оптужени је приликом психолошког тестирања био ефикасан, концентрисан, имао је одговарајући обим пажње, тестовном материјалу је приступио коопереативно, а стицао се утисак да се при томе и забавља – објаснила је налаз судска вештакиња за област психихологије Сања Букумировић.
– Вербализовао је екстремну тугу, кајање и жаљење због тога што се догодило, али нису забележени депресија и посттрауматску стресни поремећај који би би указивали на аутентично кајање.Томе је др Снежана Попов додала да је окривљени приказао конзумирање невероватне количине алкохола па је су вештаци у тој фази поступка оценили да оптужени, да је попио колико је изјавио, не би био жив.
– Уз алкохол је лакше ослобађање агресивниости и због тога је у налазу дат закључак да је способност схватања дела била очувана, док је способност управљања поступцима била смањена, али не до битног степена – каже др Попов.По мишљењу стручњака ангажованих у овом поступку, на „кратак фитиљ”, љутњу и бес при извршењу дела утицали су спрега сазнања о наводној жениној прељуби, и то непосредно пре догађаја, алкохол и карактер личности, што је деловало на афективно стање окривљеног и „опуштање контролног механизма, као и лакше ослобађање агресивних импулса”.
Пошто је окривљени на крају рочишта упорно инсистирао на поновном саслушању сведока који би, по њему, могао посведочити да се све десило муњевитио, у неколико секунди, председник већа Митрић га је на то упитао зашто му је толико стало до тог сведочења кад је у изјавама сведока већ све објашњено, те да брзина ударања није у овом тренутку пресудна, као и да је могао је ударити жртву и сто пута у минути.
Оптужени је узвратио: „Судија, па нисам ја Брус Ли”.
Наставак, а вероватно и завршетак, главног претреса заказан је за 15. јун.
М. Вујачић
Прецизна хронологија
Вештак Сања Букумировић је напоменула да је оптужени током испитивања прецизно хронолошки реконструисао читав догађај, наводећи да је пет пута ударио сада покојну жену, као и да јој је потом давао вештачко дисање, поливао је водом, а затим сео у кола, одвезао се у Пивнице, што, како је казала, показује да су му психичке функције биле очуване те да није било амнезија и поремећаја свести какви би се могли очекивати код тешког афективног стања и тешке алкохолисаности.
