По подацима Народне банке Србије, на милион оргиналних новчаница у оптицају откривено је 7,7 фалсификованих. Чак 89,5 одсто фалсификата чине апоени од 500, 1.000 и 2.000 динара. Процентуално, та четири апоена заједно чине 99,4 одсто фалсификата, наводи се у Извештају НБС-а о откривеним фалсификованим новчаницама.
Подаци показују да су прошле године откривене 1.972 фалсификоване новчанице страног новца, што је два пута више него у 2013, када је откривена 861. Међу откривенима је 1.439 фалсификованих новчаница евра, од чега 1.081 комад у апоенима од 100 евра.
Иначе, у Србији су, по процени стручњака, фалсификати динара осредњег квалитета и лако се откривају. Лажни динари се углавном растурају на местима где се обављају трансакције у кешу, као што су пијаце, продавнице, коцкарнице, кафићи. Управо зато што су фалсификати новчаница лоши, оне се лако распознају.
Много већи проблем представљају фалсификати прецизне израде јер такве новчанице могу препознати искључиво експерти уз помоћ помагала. Искуство НБС-а показује да се код нас фалсификати углавном копирају, било да се скенирају или да се израђују на добрим фото-копир апаратима. Готово да нема новчаница штампаних у офсет штампи.
Највише се фалсификују апоени од 1.000 и 500 динара, јер их је најлакше ставити у оптицај, будући да се највише рачуна плаћа тим новчаницама.
НБС је једина надлежна да новац прогласи фалсификатом. Постоји неколико начина за утврђивање фалсификата. Први је додиром новчанице, јер је папир најзначајнији елеменат заштите. Ако се прође руком по папиру на којем је фалсификат одштампан, нема утиска о штампи јер се за штампање оргинала примењују различите технике. Други знак препознавања је квалитет папира јер је оригинал на заштићеном папиру и има боју. Фалсификати се израђују на комерцијалном папиру који је по дебљини сличан заштићеном папиру, али нема мултитонски ефекат и остале заштитне елементе као што су сигурносна нит, водени жиг и флуоресцентни кончићи који су уграђени у папир. Холограм је код копије најчешће сива фолија и нема ефекат преливања – дугиних боја као код оргинала. Затим, зашитна нит код оргинала је испрекидана, али кад се окрене према извору светлости, континуирана је.
Ако на лажној новчаници и постоји сигурносна нит, она је исто лепљена и испрекидана, али ако се окрене према светлости, нема континуитет. У Народној банци Србије истичу да сви грађани који унапред знају да ће обављати новчану трансакцију прво треба на њеном сајту да се информишу о заштитним елементима новчанице. Упозоравају на то да изгужвана новчаница може лако заварати фалсификат. Наиме, ако је новчаница изгужвана, не треба размишљати о томе да је она таква јер је дуго у промету, већ знати да је, што је похабанија, теже открити фалсификат.
Љ. Малешевић
