органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела, као и нацрт нових измена Кривичног законика, а најављене су и измене Законика о кривичном поступку.
У односу на садашњи закон о сузбијању организованог криминала и корупције, нацртом измена у радној верзији која је на јавној расправи, највише нових решења предложено је у погледу надлежности државних органа у сузбијању корупције.
Тако се, ради ефикаснијег сузбијања и процесуирања такозваних коруптивних кривичних дела, односно дела против службене дужности и против привреде, предвиђа формирање Службе за сузбијање корупције као организационе јединице МУП-а. Омогућава се и формирање службе финансијске форензике и ударних група за откривање и гоњење конкретних случајева кривичних дела у оквиру Тужилаштва за организовани криминал и посебним одељењима за борбу против корупције у вишим тужилаштавима, којима је нацртом и одређена надлежност за поступање у предметима таковазних коруптивних кривичних дела. Одредбама законског нацрта дефинисано је да се посебна одељења за сузбијање корупције образују у вишим јавним тужилаштвима у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду.
Такође, утврђује се да се у вишим судовима у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду формирају посебна одељења за сузбијање корупције.
У оквиру Министарства унутрашњих послова, сходно предложеним решењима, била би формирана Служба за сузбијање корупције у оквиру које би деловала одељења у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду.
Акт који уређује рад и организацију Службе за сузбијање корупције доноси министар унутрашњих послова, а министар правде је надлежан да донесе правни акт који уређује рокове, начин поступања и начин службене комуникације посебних одељења виших јавних тужилаштава и Службе за сузбијање корупције.
„Пореска управа, Пореска полиција, Управа царина, Народна банка Србије, Управа за спречавање прања новца, Агенција за привредне регистре, Централни регистар хартија од вредности, Агенција за приватизацију, Државна ревизорска институција, Служба за катастар непокретности, Агенција за борбу против корупције, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Републички фонд за здравствено осигурање, Републичка дирекција за имовину Републике Србије и Управа за јавне набавке морају да одреде више службеника за везу, ради остваривања сарадње и ефикаснијег достављања података тих органа и организација Тужилаштву за организовани криминал и посебних одељења виших јавних тужилаштва за сузбијање корупције у циљу кривичног гоњења за кривична дела прописана овим законом“, наведено је у радној верзији нацрта закона.
Један од основих циљева нових законских решења је јачање капацитета и обезбеђивање адекватних ресурса јавног тужилаштва и судова за поступање у случајевима корупције.
Службе финансијске форензике, чије се формирање омогућава, у пракси би требало да обједине сва економска знања из области рачуноводства, ревизије, банкарског, берзанског и привредног пословања, и да форензичари помажу јавном тужиоцу у анализи токова новца и финансијских трансакција у циљу кривичног гоњења.
Новим законом је утврђено који су државни органи и организације дужни да одреде службенике за везу ради остваривања сарадње и ефикаснијег достављања података тих органа и организација Тужилаштву за организовани криминал и посебним одељењима виших тужилаштва.
- Дужност одређивања службеника за везу може постојати и код других државних органа и организација који нису таксативно наведени, уколико такав захтев постави надлежни јавни тужилац. Прописана је и могућност упућивања службеника за везу у Тужилаштво за организовани криминал и посебно одељење вишег јавног тужилаштва за сузбијање корупције, а све на захтев надлежног јавног тужиоца - образложио је предлагач нацрта.
Посебна пажња посвећена је заштити података, а због сложености предмета и опасности од ометања рада надлежних државних органа, прописано је да су сва лица која извршавају послове и задатке у оквиру надлежности обухваћених овим законом, дужна да сазнања до којих дођу чувају као тајне податке, у складу са прописима који уређују тајност података, као и да се без одобрења надлежног јавног тужиоца не могу јавно износити подаци из предистражног поступка и истраге.
Ј. Јаковљевић
Елита на окупу
Предлагач прописа наводи да се новим решењима подиже ефикасност државних органа у борби против корупције, организованог, финансијског, привредног и криминала против службене дужности. То се постиже, тврди предлагач, јер се новим законом концентришу најбољи људски и материјални ресурси на једном месту и уређује унапређени систем хоризонталне и вертикалне сарадње репресивних органа са другим државним органима, инситуцијама, регулаторним и надзорним телима, кроз више новина, а пре свега у виду увођења службеника за везу и ударних група, као и могућност формирања службе финансијске форензике.
