Нови председник судског већа за случај „Овчара”

Председник Врховног касационог суда одбио је захтев одбране окривљених у случају „Овчара“, да у поступку који се понавља пред Апелационом судом у Београду, буде изузето из судског већа четворо чланова

 који су и 2010. године у овом процесу учествовали у одлучивању у другом степену, сазнаје “Дневник”.

С пресуде београдског Вишег суда којом је тринаесторо бивших територијалаца Вуковара, осуђено на 193 године затвора по оптужби за кривично дело ратни злочин над ратним заробљеницима, летос је скинута  клаузула правоснажности. Другостепена одлука је укинута, након што  је Уставни суд Србије  30. јануара ове године усвојио жалбу одбране поводом повреде права на правично суђење.

Две су могуће опције поновљеног поступка: седница на којој после поновног разматрања следи одлука о жалбама на првостепну пресуду и отварање главног претреса ради извођења доказа, након чега пресуђује Апелациони суд. - Одбрана ће тражити отварање главног претреса - каже Снежана Ковачевић, бранилац осуђеног Предрага Милојевића, која је тражила изузеће  четворо чланова већа. - Сматрам да је решењем којим је одбијен захтев за изузеће повређен сам закон; јер је прописано  да о жалби не може одлучивати судија који  је учествовао у мериторном одлучивању о оптужби.

Мислим да не може бити мериторније одлучивање од учешћа у доношењу одлуке о првостепеној пресуди. У овом предмету је Уставни суд већ утврдио повреду права на правично суђење  јер је председник ондашњег другостепеног већа  Синиша Важић учествовао у  претходном поступку у доношењу важних одлука: додељивању статуса сведока сарадника обојици сведока, као и у продужавању притвора окривљенима. 

У судском већу које би у поновљеном поступку требало да одлучи о жалбама одбране на првостепену пресуду, нов је само председник, члан који је дошао уместо судије Важића. - Не доноси само председник већа одлуку, већ и остала четири члана и апсурд је да два пута о истим реченицама у жалбама одлучују исти људи. Они су већ једном формирали мишљење о свему написаном у жалбама.  На апелационој седници,одбрана Милојевића, у чијем бранилачком  тиму су однедавно и његови син и ћерка,  дипломци правног факултета, поново ће поднети захтев за изузеће чланова већа о коме би требало да одлучи  Општа седница Врховног суда - истиче Снежана Ковачевић. 

Уколико у новом апелационом поступку евентуално буде отворен главни претрес, одбрана ће, најављују поједини браниоци,  сигурно предложити међусобно суочење сведока сарадника, као  и суочење једног сведока сарадника и сведока оштећеног, бившег припадника ЗНГ  Вилима Карловића који је потврдио одбрану оптуженог Предрага Милојевића. 

Отварање главног претреса  у поновљеном поступку тражиће и Рајко Јелушић, адвокат одбране Мирослава Ђанковића, како наводи, „због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, да  се утврди материјална истина“. Јелушић такође оцењује „да се искази сведока сарадника међусобно разликују о одлучним чињеницама и да барем један не говори истину, а обојица су сумњиви“.  

- Постоје две пресуде из којих произлази да један сведок сарадник  није говорио истину. Једну пресуду је донео Хашки трибунал у односу на официра бивше ЈНА  Мирослава Радића у случају такозване вуковарске тројке  у којем је тај сведок сарадник такође био саслушан али Трибунал није поверовао у оно што је сведок тамо говорио. Другу пресуду је у овом предмету донео Виши суд у Београду у односу на Вују Златара који је ослобођен оптужбе јер је на основу неспорних доказа утврђено да није био на Овчари, а тај сведок га је теретио – указуе Јелушић .
 
Наводе о „разликама у исказима сведока сарадника и да на то није било реакције Тужилаштва“, адвокат  Јелушић је, каже, истакао у свом захтеву за изузеће тужиоца за ратне злочине и поступајућег заменика. О  предлозима за изузеће тужилаца, који су поднети 1. децембра,  као и предлози за изузеће судија, због чега је тада и одложена седница, још није стигла одлука.   

Пресудом  Вишег суда у Београду изреченом 12. марта 2009. године, од 13 осуђених, за које је  наведено да су „новембра  1991. године  у време ратних сукоба у Републици Хрватској  у саставу бивше СФРЈ, били  припадници  ТО Вуковар и добровољачке јединице  Лева суподерица“, један број је оглашен кривим за физичко малтретирање, а поједини по оптужбама да су учествовали у убиству ратних заробљеника. Сви окривљени су у одбрани оспоравали оптужбе.

По наводима оптужнице Тужилаштва за ратне злочине и утврђеним чињеницама, на пољопривредном добру Овчара код Вуковара у ноћи између 20. и 21. новембра 1991. године,  убијено је 197 ратних  заробљеника углавном хрватске националности.

Ј. Јаковљевић
 

Шљиванчанин међу сведоцима?

Има размишљања, приче, али за сада не и предлога да сведочи  Веселин Шљиванчанин, пензионисани официр Гардијске бригаде ЈНА који је ратне 1991 године, учествовао у борбама на вуковарском ратишту, а раније није могао да буде позван због процеса у Хашком трибуналу који је у то време, у предмету названом „вуковарска тројка“  вођен против њега и такође официра ЈНА Милета Мркшића и Мирослова Радића. 
- Мислим да би било упутно да он буде испитан пред Апелационим судом, јер никад није саслушаван пред овим судом, а предлог за његово саслушање је постојао - каже адвокат Снежана Ковачевић.

 

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести