Нови Сад предњачи са „синтетиком”

Иако највећи градови у Србији логично предњаче као стецишта илегалне производње и препродаје дроге, ни мања места,

па чак и села, нису поштеђена тог зла које се из године у годину шири, показују подаци којима располаже Канцеларије Владе Србије за борбу против дрога.

У различитим полицијским акцијама на територији целе Србије у току прошле године, по подацима Канцеларије, заплењена је укупно 1,6 тона различитих врста дроге и више од 233.000 различитих врста синтетичких дрога.

Полиција је пленила не само дрогу коју је пронашла у транспорту или уличној препродаји већ и оне количине које су произвођене у илегалним лабораторијама.

По подацима Канцеларије за борбу против дрога, највећи број заплена дроге у току 2015. био је у Београду – 2.753 случаја, Новом Саду – 922, затим у Нишу – 352, Шапцу – 236, Сремској Митровици – 191, Зајечару – 153, Панчеву – 142, Краљеву – 136, Јагодини – 132 случаја и тако даље.

Од укупног броја заплена, највеће количине хероина заплењене су у Београду – 8,2 килограма, Јагодини – 6,6 и у Врању, где је заплењено више од пет килограма.

Највише марихуане је заплењено у Крагујевцу – преко 246 килограма, па у Зајечару – 144, у Београду и Новом Саду по око 100 килограма и тако даље.

Београд предњачи по запленама кокаина и хашиша, док је у Новом Саду, Београду па Суботици било највише заплена синтетичке дроге амфетамин.

У Београду није било заплена „екстазија” прошле године, али су веће количине откривене у Сремској Митровици и Пироту.

У току поменутих акција, полиција је открила укупно 5.694 кривична дела у 2015. години, за разлику од 2014, када их је откривено укупно 6.216, и то: неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога, неовлашћеног држања опојних дрога и 111 кривичних дела омогућавања уживања опојних дрога.

По речима директора Канцеларије за борбу против дроге Милана Пекића, не може се децидирано казати да одређена врста дроге посебно гравитира одређеном подручју наше државе.

– Марихуана је најзаступљенија, потом хероин, кокаин, а затим и све врсте синтетичких дрога, и веома је тешко рећи која је најдоступнија на одређеном тржишту – казао је Пекић. – Кокаин је најскупљи те је логично да се највише конзумира у најразвијеним деловима државе.

Како је додао, кријумчари су своју илегалну мрежу нажалост добро организовали, а зависници су упућени у то од кога и на који начин да набаве наркотике.

– Не може се децидирано рећи да је негде лакше или теже набавити дрогу јер кријумчари своју мрежу, и поред активности државе на смањењу понуде, прилагођавају конкретној ситуацији и потражњи на одређеној територији – указао је Пекић.

По његовим речима, у прошлим временима мања места су била заштићена од проблема дрога, али се све чешће догађа да се у тим руралним деловима Србије организују илегалне лабораторије за производњу, најчешће марихуане, односно да становништво с тих подручја има проблем с дрогом. Он је објаснио да су руралне средине постале привлачне организаторима илегалних лабораторија за производњу марихуане или синтетичких дрога зато што се током хемијских процеса производње шире специфични неугодни мириси који се, и поред мера предострожности, не могу баш лако сакрити.

– Осим илегалне производње синтетичких дрога на нашој територији, оне илегалним путевима долазе и из земаља Европске уније – навео је Пекић.

Због свих лоших последица које изазива дрога, како по живот и здравље становништва, тако и за целокупну економију државе, директор је истакао да је приоритет Канцеларије на чијем је челу да се у Србији изгради ефикасан и свеобухватан систем борбе против дрога.

Као кључни фактор за реализацију циља смањења понуде и потражње дрога, Пекић је означио добру превенцију, али и пружање одговарајуће подршке зависницима у току и након рехабилитације, односно смањење штетних последица злоупотреба дрога.

С. Х.

 

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести