а у циљу растерећивања рада судова.
Како указују из Министарства правде, предвиђена наканда јавних бележника за оставниске поступке је чак нижа од таксе која се плаћа суду.
Помоћник министра правде Нела Кубуровић рекла је Тањуг у да су судови и до сада могли да јавним бележницима преносе у надлежност оставинске поступке, мада је то зависило од воље суда.
"У пракси су судови бележницима давали да састављају само смртовнице", навела је Кубуровић и указала да се, с обзиром на препоруку ВКС да од 1. маја судови делегирају надлежност у оставини ради растерећења обима посла, очекује да ће им надаље пребацивати на решавање оставинске предмете.
Грађани ће, како је указала, као и до сада захтев за расправу заоставштине, односно покретање оставинског поступка подносити суду, а суд ће га онда доделити бележнику.
Закон је прописао да оставински суд, ако за то не постоје сметње, поверава спровођење оставинске расправе јавном бележнику који је сачинио смртовницу.
Уколико дође до спорних ситуација међу наследницима, бележници ће их упућивати да свој спор реше, као и до сада, пред парничним судом.
Кубуровић је напоменула да су бележници прошли обуку за поступање у оставинским поступцима коју је организовала Правосудна академија, као и да је Министарство правде утврдило тарифу за поступање бележника у остависнском поступку која је чак нижа од судске.
Председник ВКС Драгомир Милојевић сматра да ће ово решење бити много боље за грађане.
"И ја лично чекам да то пређе на бележнике, па да и ја неке моје оставине завршим. Мислим да ће бити ефикасније јер су судови пренатрпани оставинским предметима", навео је Милојевић и напоменуо да поступање бележника неће бити скупље од поступања суда.
У Србији се иначе годишње води између 130 и 150 хиљада оставинских расправа у ванпарничном поступку, а завршене оставине наследници не могу да располажу имовином оставиоца - покојника.
Не могу да је продају јер се не води на њих, не могу на њу ни да ставе хипотеку и узму кредит.
(Танјуг)
