Опада кажњавање физичким спутавањем и изолацијом

По оцени заштитника грађана, у Србији је направљен напредак у спречавању тортуре. Током низа ноћних и ненајављених посета затворима – а прошле и ове године било их је 54

– ниједан осуђеник није указао на то да је био жртва тортуре, што је напредак у односу на раније године, сматра заштитник грађана. У наредном периоду посебна пажња биће посвећена заштити извора сазнања о случајевима тортуре од било какве одмазде због контакта са заштиником грађана, поручује се у заштитниковом саопштењу.

Међународна мрежа помоћи ИАН истиче да се у Србији не зна колики је тачан број жртава тортуре у институцијама затвореног типа, као и жртава из претходног рата на простору бивше Југославије које су били у логорима или су биле жртве режима Слободна Милошевића. Упозорава и на то да Србија није основала ниједан центар за пружање свеобухватне помоћи жртвама тортуре. Једини центар за рехабилитацију жртава тортуре који пружа свеобухватну помоћ је ИАН центар, који се финансира из страних фондова и који већ 15 година пружа директну свеобухватну помоћ жртвама тортуре и члановима њихових породица.

Покрајински омбудсман упозорава на то да су установе социјалне заштите у Војводине без одговарајућих законских оквира који би тачно навели шта се сматра тортуром. Наиме, на основу истраживања спроведеног у 25 таквих војвођанских установа, показало се да се мере физичког спутавања и изолације корисника примењују релативно ретко, али да постоји проблем лоших законских оквира у тој области. По оцени покрајинског омбудсмана, не постоји посебан правилник за примену мера физичког спутавања и изолације корисника чије здравствено стање је такво да може довести доњиховог самоповређивања или повређивања других лица у њиховом окружењу.

Уз непостојање одговарајућег правилника, испитаници у истраживању указали су и на нерешено питање смештаја лица ометених у менталном развоју, која, осим те врсти ометености, имају потребу и за психијатријским третманом.

„У Србији не постоји установа која има услове за одговарајући смештај таквих особа те оне бивају представљене као особе тежег степена ометености и упућене у било коју установу социјалне заштите, без обзира на то што постојеће установе објективно нису у могућности да им пруже адекватан третман. Посебан изазов у вези с доношењем јединственог правилника представља и чињеница да међу њиховим корисницима постоје велике разлике у погледу узрасних група, као и физичког и менталног здравственог стања корисника. Покрајински омбудсман наставиће да прати остваривање људских права корисника установа социјалне заштите”, каже се у саопштењу Покрајинског омбудсмана.

Љ. Малешевић

Најчешће жртве жене и деца
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић истиче да  данас цело друштво треба ефикасније да штити права свих жртава тортуре, насилног понашања и нехуманог понашања. Она указује на чињеницу да су жртве тортуре и вишеструког кршења људских права често жене и деца, због чега је потребно још одлучније радити на промоцији и оснаживању жртава, али и спречавању и сузбијању свих облика насиља.

EUR/RSD 117.1627
Најновије вести