– Предложеним решењима МУП настоји да се полиција осавремени, као и да полицајац може да постигне исти циљ без употребе ватреног оружја и наношења тешких телесних повреда – рекао је министар.
По нацрту новог закона о полицији, српски чувари реда могли би убудуће за појасом, осим пиштоља, носити и електричну палицу и бибер-спреј.
Нагласивши да је Нацрт новог закона о полицији урађен у периоду када држава спроводи рационализацију државне управе и када су на снази мере штедње, Стефановић је поручио да тај закон настоји да нађе најефикасније механизме којим ће МУП остварити уштеде у раду, али да се истовремено очува функционално-безбедносни систем.
Представљајући Нацрт закона на јавном слушању у Скупштини Србије, Стефановић је нагласио да ново законско решење предвиђа и реорганизацију, увођење два нова сектора и каријерно напредовање у складу с резулататима и заслугама. Предвиђена је подела на полицијске и унутрашње послове, већа сарадња с јединицама локалне самоуправе, увођење унутар Министарства сектора за међународне и европске послове и за људске ресурсе.
– Сектором за међународне и европске послове објединиће се све што су радила одређена одељења унутар Министарства, смањиће се кабинет министра, односно сви они који су се бавили међународном сарадњом, ИПА фондовима... обједињују се да бисмо лакше пратили преговоре у вези с поглављем 24, али и да бисмо боље урадили реформу Министарства – објаснио је Стефановић.
Он је додао да је издвајање Сектора за људске ресурсе, који је био део Сектора за финансије, веома важно да би се спроводила политика каријерног напредовања у полицији, али и пројекције будућих потреба полиције.
– Морате да имате могућност да предвидите потребе полиције у одређеним полицијским управама за бројем људи у наредном периоду, њиховом кадровском специјалистичком структуром. Желимо да наш кадар обучавамо, да их спремамо за одређена места на којима могу напредовати – истакао је Стефановић, и додао да ће у обуци службеника МУП-а бити коришћена и међународна сарадња.
Говорећи о осаврамењивању полицијских послова, Стефановић је подсетио на то да европски стандарди улазе у домаће прописе, што је довело до промене појединих полицијских овлашћења, попут увођења форензичке регистрације узимања других узорака и форензичког вештачења и анализе, али и дискусије да ли полиграфско испитивање спада у полицијско овлашћење.
Секретар у МУП-у Милорад Тодоровић подсетио је на то да су спроведене четири јавне расправе ван Београда и две у Београду и да су примедбе углавном биле на исправљању појединих нејасноћа из закона. Круцијалне примедбе синдиката, како је навео, биле су у делу синдикалног организовања и делу који дефинише штрајк.
– У следећој фази радна група ће сублимирати све пристигле предлоге и, објективно и реално, инкорпорирати у текст закона све оно што ће га поправити – поручио је Тодоровић.
Министар Стефановић је додао и да ће рад на подзаконским актима бити готов када буде донет закон, односно у јуну или јулу.
– Циљ нам је да веома брзо после доношења закона урадимо све подзаконске акте. Очекујем да ћемо, ако се јавна расправа заврши у овом месецу и ако за три-четири седмице добијемо мишљење Европске комисије, у јуну моћи да имамо тај закон у парламенту – најавио је Стефановић.
Члан скупштинског Одбора за одбрану и безбедност Драган Шутановац (ДС) је истакао да треба да се обезбеди већа независност сектора унутрашње контроле јер „независност рада тог сектора није на високом нивоу”, поручивши да начелници тог сектора морају да буду „практично несмењиви” и да одговарају Влади, а не министру унутрашњих послова.
Он је подржао издвајање одељења за људске ресурсе, истакавши да је то основа за каријерно напредовање у МУП-у, али је нагласио да упоредо с тим мора да се реформише полицијско школство.
– Неопходно је да се људи у Криминалистичку академију примају на територијални начин, а да се затим враћају одакле су дошли као школовани полицајци, а не студенти приватних факултета – рекао је Шутановац.
Уједно је упитао како је могуће да међу полицијским официрима седе некадашњи студенти Војне академије, док они који заврше Криминалистичко-полицијску академију „раде у неким продавницама и не могу да се запосле у полицији”.
Шутановац је додао и да је потребно повећати сарадњу полиције и локалних самоуправа.
– То мора да буде на много вишем нивоу, да се локална самоуправа много више пита о безбедности на локалу. Потребно је да шеф локалне полиције учествује у креирању безбедностне политике заједно с локалном самоуправом, односно да се коначно уведе обавеза шефова локалних полицијских станица да бар два пута годишње информишу локални парламент о стању на територији општине и града – сматра Шутановац.
Одговарајући на те примедбе, министар Стефановић је рекао да се Криминалистичкој академији дозвољава упис великог броја студената, од којих најбољи посао налазе у полицији, док други имају могућност да се запосле у приватном сектору.
Када је реч о сарадњи полиције и локалних самоуправа, Стефановић се сагласио са Шутановцем, али је додао да није на полицији да формира одборе за безбедност нити може да их приморава на сарадњу.
В. Ђуричић
Демистификовати полицијска овлашћења
Министар унутрашњих послова додао је да је нарочита пажња посвећена и дефинисању полицијских овлашћења, али и механизму безбедносне провере, којим ће се, како је рекао, демистификовати тај поступак у јавности и смањити алузије на евентуалне злоупотребе, али да истовремено тиме не буду угрожена права грађана на заштиту података о личности, као и да се полиција не ограничи у обављању послова безбедности.
