који су у току заврши суд или јавни извршитељ, објављено је на сајту Министарства правде.За рад јавних извршитеља у тим случајевима плаћаће се само половина предујма предвиђеног тарифом за њихов рад. Наиме, примена новог Закона о извешењу и обезбеђењу почиње 1. јула па ће стари извршни предмети моћи да, у складу са жељом повериоца, буду из суда пребачени у рад извршитељима.
Закон предвиђа да су „извршни повериоци у чију корист је пре почетка рада извршитеља у Србији (пре 2012. године) донето решење о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе или решење о обезбеђењу, и који 1. маја 2016. године још воде извршни поступак или поступак обезбеђења, дужни да се у року од 1. маја до 1. јула 2016. године изјасне о томе да ли су вољни да извршење спроведе суд или јавни извршитељ”. Ако се не изјасне у року, извршни поступак ће бити обустављен.
Уколико се пак извршни поверилац изјасни да жели да му поступак настави јавни извршитељ, дужан је да јавном извршитељу плати само половину предујма одређеног јавноизвршитељском тарифом, наводи се у информацији објављеној на сајту Министарства правде. Ако се извршни поверилац изјасни да поступак по решењу о извршењу на основу веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности настави јавни извршитељ, суд је дужан да у року од осам дана достави пословни број судског предмета Комори извршитеља. Комора ће након тога, у складу са Законом, одредити јавног извршитеља који наставља спровођење извршења.
Министарство правде позвало је тим поводом све такозване велике повериоце (повериоце с великим бројем предмета) да преузму табеле, које су доступне на његовом сајту, да их попуне у складу с упутством и доставе надлежним судовима ради даљег поступања у складу с изјашњењем.
Иначе, највећи број старих извршних предмета – у којима је поступак започео пре почетка рада извршитеља – чине комунални предмети, око 80 одсто.
Нови Закон о извршењу и обезбеђењу који је усвојен крајем прошле године, укида паралелну належност јавних извршитеља и судова.
Сходно томе, судови ће бити искључиво надлежни да спроводе извршења продаје непокретности и покретних ствари, извршних исправа које гласе на чињење, давање, трпљење и извршних исправа у вези с породичним односима и враћење запослених на рад. Сви остали предмети прелазе у искључиву надлежност јавних извршитеља који остају надлежни у комуналним предметима.
У Србији тренутно има 235 извршитеља који имају више од 1.700 запослених, док је у судовима на томе ангажовано око 800 људи. На тај начин ће основни и привредни судови бити знатно растерећени, с обзиром на то да само спровођење извршења подразумева предузимање више радњи и веће ангажовање суда, а траје и знатно дуже у односу на само одлучивање о предлогу за извршење.
( Танјуг )
