Председник Тадић помиловао Жарка Лаушевића

 Тај инцидент догодио се 31. јула 1993. године у подгоричком кафићу „Епл” и од тада Лаушевић пролази кроз најтежи период у животу који су обележиле године у затвору, неколико различитих пресуда и изгнанство у Америку, где је такође неколико месеци провео у притвору због илегалног боравка у САД.

Познати глумац, иначе грађанин Србије, два пута је осуђен на затворску казну од четири и по године, једном му је изречена казна од 15 година, а последњом и правоснажном пресудом изреченом у Подгорици осуђен је на 13 година затвора.

Комисија за помиловање Републике Србије у септембру је председнику Тадићу упутила препоруку за помиловање, а председник је такву одлуку донео јуче.

Српске власти су и раније биле благонаклоне према глумцу када је републички тужилац одложио извршење затворске казне коју му је изрекао подгорички суд, а истовремено је повучена и потерница која је била расписана за Лаушевићем.

Глумац је након инцидента у којем је из пиштоља убио Драгора  Пејовића (20) и Радована Вучинића (19), а ранио Андрију Кажића, провео у затвору 4,5 године и 1998, после поновљеног суђења и пресуде од четири затвора године за прекорачење нужне одбране, бива пуштен на слободу јер је у затвору већ одлежао и дуже него што је осуђен. Затим следе нова суђења и Врховни суд у Црној Гори тек из четвртог покушаја изриче Лаушевићу правоснажну пресуду, али на 13 година робије. У међувремену, он се сели у САД, а Црна Гора за њим расписује потерницу ради дослужења затворске казне.

У жижу домаће јавности Лаушевић се враћа у претходних неколико месеци због објављивања аутобиографског романа „Година прође, дан никада” који је сигурно једна од најчитанијих књига у Србији ове године. У овој књизи Жарко Лаушевић говори о времену проведеном у затвору, затим емиграцији и свему ономе што га је задесило од тренутка када је у подгоричком кафићу повукао обарач пиштоља.

Управо је Жарково поседовање пиштоља годинама било предмет јавних расправа, а мање је познато да је глумац у то време био на мети претњи националистичких група због играња у контроверзној представи „Свети Сава”. Ову представу, по тексту Синише Ковачевића а у извођењу Зеничког позоришта у Југословенском драмском позоришту у Београду, прекинули су припадници Српске светосавске странке, а касније су Лаушевићу због ангажмана у овој представи и ставова које је изнозио у јавности, стизале претеће поруке од више националистичких организација.

Правни детаљи Лаушевићевог помиловања у Србији нису до краја разјашњени, а због компликованог поступка који је више пута понављан и раздвајања држава које се десило у међувремену, остало је нејасно да ли ће помиловање председника Тадића важити и у Црној Гори. Власти у Подгорици се за сада нису оглашавале о овом случају, али се очекује њихова реакција.

        Н. Перковић

Излазак се претворио у пакао

Трагедија, која је шокирала јавност у целом региону, одиграла се у башти подгоричког кафића „Епл” у ноћи између 30. и 31. јула 1993. године. Жарко је на суду рекао да је кобне ноћи с братом дошао у локал на вечеру. С друге стране улице је допирала галама, а питање „шта се тамо дешава”, које је Лаушевић упутио, испровоцирало је видно пијаног Драгора Пејовића да започне кавгу. Ударио је Жарка у браду и он је пао на земљу, а Радован Вучинић је скочио на његовог брата Бранимира. Уплашен за братовљев и свој живот, Жарко је потегао пиштољ ЦЗ-99 и убио Пејовића. Потом је устао и видео Вучинића како разбијеном флашом бије његовог брата по глави. Испалио је неколико метака и убио и Вучинића.

У „Епл” је тада улетео и Андрија Кажић, у кога је Жарко испалио два метка и погодио га у десну ногу и тестисе. После пуцњаве браћа су се склонила у један стан у Подгорици, одакле су позвали полицију. Жарко је, како је утврђено, испалио укупно 13 метака, а његов брат само један. С четири метка Жарко је усмртио Пејовића, с три Вучинића, а с два ранио Кажића. Метак који је испалио Бранимир није погодио никога.

За седам година опрост за 190 осуђених

По Закону о помиловању и Закону о надлежностима председника Србије, председник државе је једино лице надлежно да, под детаљно наведеним условима, изриче помиловања правоснажно осуђеним особама.  Председник Србије Борис Тадић дао је од 2004. године укупно 190 помиловања осуђенима за кривична дела, речено је јуче Тањугу у Председништву Србије.

Молбу за помиловање надлежном суду подноси осуђени, а могу је поднети и његов законски заступник, брачни друг, брат, сестра, усвојилац, усвојеник, хранилац или старалац осуђеног лица, док је по службеној дужности може поднети и Министарство правде, али тек по правоснажности пресуде. Суд молбу доставља Министарству правде Републике Србије заједно са својим мишљењем о оправданости молбе.

Ако се подносилац молбе позвао на извесне чињенице или околности које могу бити од утицаја на одлучивање, суд ће пре достављања молбе спровести њихову проверу и извештај о томе заједно с молбом доставити Министарству правде. Министарство правде може затражити од државних органа податке потребне за одлуку по молби.

Кад размотри и оцени наводе у молби, министар правде доставља молбу, заједно са свим списима и својим мишљењем, председнику Републике Србије.

Суд у Њујорку допустио боравак у САД

Жарка Лаушевића су 2. јула 2009. ухапсили припадници Бироа за емиграцију и царине због боравка у САД без емигрантске визе. Он је у притвору био до 15. септембра исте године, а суд у Њујорку је следеће године донео и дефинитивну одлуку да му допусти останак у САД јер му тамо живи породица. Лаушевић живи у САД од краја 1999. године.