Предстоји велико спремање у судовима

Србија је пред Европским судом за људска права у Стразбуру изгубила многе спорове везане за повреде права на суђење у разумном року. Само током прва три месеца ове године грађанима је

на име обештећења исплаћено више од 15 милиона динара. Не постоји само један кривац за то што неки судски поступак траје дуго. Закон о заштити права на суђење у разумном року, усвојен овог маја у српском парламенту, почиње да се примењује од 1. јануара 2016. Предвиђа одговорност и појединаца и државе због предугих процеса. По одредбама тог закона, од 300 до 3.000 евра одштете, у динарској противвредности, могао би добити грађанин ком је суд повредио право на суђење у разумном року.

У српским судовима налази се 713.520  предмета старијих од пет година, као и 239.000 оних старијих од десет година. Поменути закон неће све те старе предмете решити једним потезом. Он најпре треба да омогући да се у нашим судовима предмети не гомилају.

– Ако судови добро припреме терен за примену тог закона, можемо створити систем у којем се неће годинама чекати на решавање судског спора – рекао је поводом усвајања Закона о заштити права на суђење у разумном року српски министар правде Никола Селаковић.

Од ефикасности рада суда и Тужилаштва, без сумње, зависиће, у највећој могућој мери, и ефикасност кривичног поступка као целине. Мора се истаћи и чињеница да су досадашња лутања у процесу реформе правосуђа и те како утицала и утичу и на ефикасност њиховог рада. Због бројних недоумица, али и значаја те материје, Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу, као стручна асоцијација, определило се за то да за овогодишњи скуп кривичара на Златибору од 17. до 19. септембра изабере управо тему „Суђење у разумном року и други кривичноправни инструменти адекватне државне реакције на криминалитет”.                                                            

– Готово петнаестогодишња реформа српског кривичнопроцесног законодавства, коју, узгред речено, прате изузетно честе интервенције, најчешће у Закону о кривичном поступку као основном законском тексту те гране права, донео је бројне новине – каже за „Дневник“ професор Правног факултета у Крагујевцу и председник Српског удружења кривичара др Станко Бејатовић. – Међу њима и ону која се тиче начела суђења у разумном року. Његова суштина се огледа у обавези суда да кривични поступак спроведе без одуговлачења и да онемогући сваку злоупотребу права усмерену на одуговлачење поступка, а у случају кривичног поступка против окривљеног који је у притвору поступак је хитан – чл. 14, ст. 1 и 2.

Реформа српског кривичног законодавства још увек траје и, по оцени нашег саговорника, посебан значај имају два циља – обезбеђење кривичнопроцесних инструмената за практичну примену начела суђења у разумном року и изналажење одговарајућих инструмената државне реакције на криминалитет. Међутим, законска норма сама по себи није довољна. Ваља је и применити.

– У противном, реч је само о декору без употребне вредности. Решавање тог проблема од кључног је значаја за ефикасност правосуђа у Србији и то је и једна од централних тема у преговарчком Поглављу 23 с ЕУ – каже професор Бејатовић.

Законик о кривичном поступку  је, како наводи професор Бејатовић, предвидео и мере за спречавање одуговлачења поступка – мере за спречавање злоупотребе права од стране субјеката кривичног поступка.

У складу с тим, браниоцу, оштећеном, законском заступнику, пуномоћнику, оштећеном као тужиоцу или приватном тужиоцу који предузима радње очигледно усмерене на одуговлачење поступка, веће ће изрећи опомену. О изреченој мери опомене адвокату председник већа обавестиће надлежну адвокатску комору, уз обавезу обавештавања суда о предузетим мерама (чл. 374, ст. 1 и 3). У случају неблаговременог или неодговарајућег поступања јавног тужиоца или лица које га замењује, а којим се проузрокује одуговлачење поступка, председник већа ће известити надлежног јавног тужиоца и Државно веће тужилаца, уз обавезу обавештавања суда о предузетим мерама (чл. 374, ст. 2).

– С обзиром на његову садржину, начело суђења у разумном року је у уској вези с ефикасношћу кривичног поступка, будући да се она састоји из две међусобно тесно повезане и нераздвојне компоненте. То су брзина поступања и законито решење кривичне ствари. Сходно томе, ефикасност кривичног поступка, а тиме и начело суђења у разумном року, не сме се свести само на његово временско трајање. Напротив. Разлози криминалне политике оправдавају брзину поступања само до оне мере док то не утиче на законитост вођења кривичног поступка и на доношење правилне и законите судске одлуке – објашњава Бејатовић.

Весна Савић

 

Вишеструка корист

Суђење у разумном року је у интересу свих учесника у поступку, иако се њихови интереси за његово убрзање не морају подударати.

– У свим случајевима у којима се неки судски поступак неоправдано одуговлачи или прекомерно дуго траје, они који услед тога не могу остварити своја права и интересе могу затражити заштиту права на суђење у разумном року на националном нивоу, али и пред међународним судским органима. Ефикасно вођење кривичног поступка подразумева његово довођење до краја – објашњава Бејатовић.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести