и злочина против човечности у Босни и Херцеговини 1992-1995. године.
Караџић у жалби на 238 страница навео 48 "суштинских и процедуралних грешака Судског већа" које су довеле до тога да 24. марта буде осуђен, преноси Фена.
"Уколико се не исправе, суђења с грешком и нефер пресуде, попут моје, само ће убрзати бекство држава попут Јужне Африке и Русије од међународног правног система јер је систем политизован и заснован на двојним стандардима. То би могло да уништи могућност за међународну правду", навео је Караџић у жалби.
У делу жалбе који се односи на геноцид у Сребреници, он је навео да "никада озбиљнија осуда није стајала на лабавијим ногама".
"Закључак Судског већа да сам учествовао у убиствима заробљеника у Сребреници на основу нејасног пресретнутог разговора је несигуран, неоснован и нетачан", навео је.
Караџић је уложо жалбу и на део пресуде којим је проглашен кривим за терорисање грађана Сарајева.
Он се жалио и да су његове изјаве о политичкој аутономији, а у вези са злочинима на подручју 20 општина у БиХ, протумачене како би се извукао закључак о етничком чишћењу.
Бивши председник РС се жалио и на сам поступак, јер су му, како каже нарушена права. Међу којима је и кршење обавезе тужилаца Хашког трибунала да му доставе све доказе, али и одлука да му се не дозволи да сам себи поставља питања.
Караџић је навео и да су његова права нарушена, јер судско веће није наложило Ратку Младићу да одговара на питања када је позван за сведока. Младићу се суди за исте злочине као Караџић, а тренутно је у току изношење завршних речи.
Хашко тужилаштво је такође уложило жалбу на Караџићеву пресуду, затраживши да буде проглашен кривим за геноцид почињен 1992. године.
Караџић и хашки тужиоци ће до краја фебруара уложити одговоре на жалбе супротне стране, а усмено излагање жалби би требало да буде одржано на пролеће 2018. године, а коначне пресуде се очекују годину дана касније.
(Танјуг)
