као и приче да децу пипка и у парку. Он је, иначе, по струци био електротехничар, али је словио да „доброг” математичара који знање преноси на децу. Због тога су многа деца код њега ишла на допунске часове.
Последњих месеци Србију иначе потресају бројни слични злочини, и поред озбиљних упозорења криминолога и психолога на то да се педофили и силоватељи налазе у најближем окружењу.
– Педофили су, по правилу, добри психолози и изврсни манипулатори, брзо и лако проналазе пут до дечјег срца, представљајући им се као прави пријатељи – објашњава за „Дневник” Влада Арсић, писац књиге „Армагедон” у којој је изнео застрашујућа сведочења о жртвама педофилије и замкама које вребају из реалног света, али и виртуелног света друштвених мрежа.
– Они подржавају децу и повлађују им у свему, без обзира на то да ли су деца у праву или не, и временом успевају да међу њима стекну веће поверење него што деца имају у сопствене родитеље. Чак и када пређу границе пристојности, када педофили од детета траже да учине и нешто што им неће пријати, многа деца ће то прећутати да не би издала свог „пријатеља” који им толико „значи” и који је увек до тада био на њиховој страни – каже Арсић.
Он истиче да родитељи, али и сама деца, морају најпре да схвате да је педофилија веома распрострањена и да опасност вреба на сваком кораку.
– Не желим да стварам панику и подстичем опште неповерење, али родитељи морају да знају с ким се њихова деца друже и где би их, најпре, потражили у случају да се не врате кући. Постоје многи сигнали на које би сваки родитељ морао да обрати пажњу, између осталог и на то да ли њихово дете гаси монитор на рачунару када му улазе у собу, да ли мења расположење након ћаскања на интернету, да ли поседује неке ствари чије порекло не знају и слично. Наравно, најважније је да са својом децом створе однос поверења и љубави, односно да им омогуће услове да се најпре обрате њима у случају било каквог непријатног догађаја, било чега што би им створило осећај нелагодности или стида. С друге стране, ни родитељи мушке деце не смеју да буду превише спокојни јер већину педофила више занима доб него пол, што значи да жртве те пошасти могу бити и дечаци – рекао је Арсић.
И док начелник Одељења МУП-а Србије за борбу против високотехнолошког криминала Саша Живановић у рецензији Арсићеве књиге истиче да „многи родитељи сматрају да ће своје најближе обрадовати куповином рачунара и повезивањем на виртуелну планету звану интернет, мислећи да ће сопственој деци помоћи у безбрижном, веселом и сигурном одрастању, нехотично уверени да на тој планети влада само добро, а да зли људи и лажни пријатељи с изопаченим принципима не постоје”, Влада Арсић каже да је за младе који одрастају у селима и варошицама „Фејсбук” често једини прозор у свет, што их чини лаким жртвама интернет-педофила.
– Нажалост, дружење на друштвеним мрежама веома често прелази границе виртуелног света и преноси се у стварни живот, где се неретко наставља уценама, снимањем порнографских фотографија деце и сексуалним злостављањем тинејyера – истиче Влада Арсић.
У акцији „Армагедон” до данас је ухапшено више од 50 људи који су се бавили снимањем, дистрибуцијом и продајом видео и фото-материјала у којима је приказана дечја порнографија, а истоимена књига има циљ да упозна родитеље с опасностима из реалног и виртуелног живота пошто велики број њих не схвата да су отворени профили на друштвеним мрежама синоним за откључана врата стана. Јер, ако се не упознајете с људима који вам прилазе на улици, зашто бисте то радили у виртуелном простору? Нажалост, родитељи који дете васпитавају да не ступа у разговор с непознатим чиком у парку, нису свесни тога да оно може бити небезбедно и у својој соби у којој седи за рачунаром и крстари опасним морем интернета – наглашава Арсић.
Љ. Малешевић
Правило доњег веша
Уз општи закључак да где су деца има и педофила, наш саговорник додаје да се не сме генерализовати и олако доносити закључак да су одређене професије стециште педофила и других предатора.
– Чињеница је, међутим, да сами педофили траже начин да буду што ближе деци па није чудо што бирају занимања која ће им то омогућити. Управо зато морамо да научимо децу правилима доњег веша, односно шта је недопустиво, а шта није у контактима с одраслим особама. Свако додиривање тела у пределу где се носи доњи веш је опасно и указује на неку врсту аномалије коју би дете, неизоставно, морало да пријави родитељима – закључује Арсић.
