Више тужилаштво покренуло је истрагу али је пуштен је да се брани са слободе. Њему се на терет ставља кривично дело убиства, али је процењено да је реч о нужној одбрани те да нема разлога да суђење не чека на слободи.
То поново отвара питање границе између самоодбране и прекорачења нужне одбране, односно да ли је нападнути човек у том тренутку имао и друге могућности да се одбрани од лопова и како ће се убиство нападача у конкретном случају квалификовати.
Ваља подсетити на то да се велика полемика о томе водила средином 2013. године, када је Београђанин Саша Богески усмртио провалника који је кроз прозор упао у његов стан. Богески је ухапшен и одређен му је притвор и на терет му је стављено да је извршио кривично дело убиства, а грађани Србије, Македоније и БиХ за свега неколико дана прикупили су готово 25.000 потписа за његово пуштање. Сви су сматрали да је Богески само бранио своју породицу те је због тога био принуђен и на то да убије.
Међутим, правно то није једноставно и суд у сваком конкретном случају, па и том, утврђује шта се тачно догодило и да ли је реч о убиству у нужној одбрани или се ради о прекорачењу нужне одбране. После месец дана, Богески је пуштен из притвора да се брани са слободе, али га је по завршетку истраге чекало и суђење поводом тог случаја.
По објашњењу професора Правног факултета у Београду Милана Шкулића, иако сваки човек има право на нужну одбрану, треба знати да је то одбрана која је неопходно потребна да се од себе или другог одбије истовремени противнапад.
– Без обзира на то да ли су нападнути живот, тело или имовина, одбрана мора да буде неопходно потребна да би се напад одбио, а то значи да средства и начин одбране треба да су сразмерни нападу – рекао је професор Шкулић. – Од кључног значаја је да нужна одбрана постоји само за време док траје напад, а не и онда када је престао. Ако нападач бежи, онда више не постоји право на одбрану. Све околности случаја утврђује суд, који ће проценити да ли је одбрана била сразмерна нападу, као и да ли је одбрана истовремена с нападом.
Он појашњава да убиство у нужној одбрани није кривично дело, а убиство у прекорачењу одбране јесте, али се учинилац може блаже казнити или ослободити казне.
– Одређивање тридесетодневног притвора у таквим случајевима је уобичајено, не само код нас него и у свим земљама континенталне Европе. Код нас се понекад сувише има на уму једна другачија пракса, која није типична за Европу већ пре свега за САД, где се право на самоодбрану и одређени видови нужне одбране доста либералније решавају у корист лица која се бране. Поготово када је реч о нападу у стану, односно кући, која се у Америци традиционално сматра неком врстом светиње – истакао је Шкулић.
Правници стручњаци сложни су оцени да је линија коју закон повлачи између нужне одбране и њеног прекорачења, које се третира као убиство (уз олакшавајуће околности) танка, али ипак – јасна. И неопходна. Конкретне пресуде, међутим, зависе од читања и тумачења закона. Кривични законик Србије каже да дело које је учињено у нужној одбрани није кривично дело, а да је нужна одбрана она која је неопходна да учинилац од себе или од другог одбије истовремени противправни напад.
– То је добро решење и код нас је веома дуго у закону – објашњава адвокат Божо Прелевић. – Питање је како се закон чита, и то је ствар доказивања. Најважније је то да свако има право да се заштити, али да то право траје само док се не отклони непосредна опасност. Да ли ће убиство бити третирано као нужна одбрана зависи и од индивидуалног става тужиоца, квалитета доказа и квалитета браниоца.
– Нема аутоматских одговора нити правила која важе у свакој ситуацији – оценио је клинички психолог и дугогодишњи судски вештак професор Милан Костић. – Форензичко-психолошка процена не зависи само од околности у којима се она одвија већ и од личности починиоца и могућности које је он имао на располагању у тој ситуацији. Ми се, као вештаци, најпре питамо о психичком стању актера у то време. Наиме, уколико је на њега извршен изненадни напад, ваља пре свега испитати интензитет његовог емоционалног узбуђења том приликом. Човек се од напада брани првенствено с циљем да спречи наношење повреда себи и својим најближима. Али, ако он на себе преузме улогу судије, односно ако жели да дели правду, он свакако превазилази нужну одбрану.
Љ. Малешевић
Олакшавајуће околности
Казна за прекорачење нужне одбране одређује се према кривичном делу које је почињено па се прописује казна за убиство, покушај убиства, тешке или лаке телесне повреде. Као олакшавајућа околност у обзир се узима и ситуација којој је дело почињено.
Прекорачење одбране тужиоци доказују када је одбрана јача од напада. Српски Кривични законик познаје једну ситуацију када до прекорачења нужне одбране дође услед тога што је онај ко је нападнут био раздражен и у стању препасти. У том случају суд може ослободити казне нападнутог без обзира на то што се ради о прекорачењу нужне одбране.
