извршио ратне злочине на Косову и Метохији, потврђено је Танјуг у у том суду.
– Суд у Колмару има три опције у свом одлучивању – навела је портпаролка суда Сандра ди Роса у изјави за Танјуг . – Истражно одељење Апелационог суда може наложити прикупљање додатних информација и затражити даље разматрање случаја на следећој седници. Такође може дати позитивно мишљење о захтеву Србије за изручење или да се с њим не сагласи.
По њеним речима, уколико Апелациони суд у Колмару да негативно мишљење о захтеву Србије, изручење Харадинаја неће бити могуће. После тога, Харадинај ће бити слободан да напусти Француску, а Србија не би имала право да се жали на одлуку.
– Уколико пак Апелациони суд утврди да су испуњени услови за изручење Харадинаја, коначну одлуку о изручењу донеће француска влада – навела је портпаролка суда у Колмару.
Тај суд је 9. фебруара одржао јавну седницу на којој су своје ставове о захтеву Србије изложили Харадинај и његови браниоци па је, ради већања (утврђивања испуњености услова и гласања) о захтеву Србије за изручење, одложио доношење своје одлуке. Задатак суда у Колмару је да утврди да ли су испуњени услови за изручење које предвиђа Европска конвенција о екстрадицији, која не орочава доношење одлуке, док се поступак одлучивања тог суда води у складу с процесним законима Француске.
Харадинај, који је лидер опозиционе Алијансе за будућност Косова, ухапшен је 4. јануара на граници Швајцарске и Француске по српској потерници, а Србија је потом упутила Француској захтев за његово изручење. Он је недељу дана касније пуштен да одлуку суда о захтеву Србије за екстрадицију чека на слободи, али му је одузет пасош и забрањено да напушта територију Француске.
Истрага против Харадинаја у Србији је покренута 2004. године, а у јануару је проширена новим оптужбама и новим доказима који су прослеђени суду у Колмару.
Харадинају је суђено у Хашком трибуналу за ратне злочине на КиМ, али је 2012. правоснажно ослобођен свих оптужби.
Србија тражи Харадинаја због сумње да је извршио кривична дела ратних злочина против цивилног становништва на КиМ у току 1998. и 1999. године, а реч је, како је Београд саопштио, о делима која нису била предмет суђења пред Хашким трибуналом.
