о убиству новинара Славка Ћурувије те да располаже само информацијама које је добио од тадашњег начелника ДБ-а, првооптуженог у поступку за убиство Ћурувије – Радомира Марковића.
Сведочећи на суђењу некадашњим припадницима Државне безбедности оптуженим за Ћурувијино убиство 1999. године, Улемек је испричао да га је Марковић позвао 2000. године ради хапшења једног лица.
– Ја сам га питао ко ће да буде навигатор испред ДБ-а, а он ми је рекао „ови Радоњини што су убили Ћурувију”. Видео сам господина Ромића и господина Курака испред његове канцеларије и с њима сам се онда договарао о тој акцији хапшења – испричао је Улемек.
Позивајући се на право да не одговара на питања у којима ће се изложити кривичној одговорности, он није желео да се изјашњава поводом исказа који је дао Тужилаштву за организовани криминал 2014. године, у којем је тврдио да га је Радомир Марковић крајем марта 1999. године позвао да дође у Београд да би се ликвидрало једно лице.
Уз исто образложење, Улемек није хтео да одговори ни на питања тужиоца о разговорима с некадашњим вођом „земунског клана” Душаном Спасојевићем о томе да је тај клан наводно планирао ликвидацију Ромића и Курака.
Улемек је напоменуо да се последњих 15 година прети њему и његовој продици, па и поводом овог суђења, али није хтео да детаљно говори о тим претњама, наводећи да ће се с њима сам изборити.
Улемек је некадашњи комадант ЈСО-а, који је деловао под командом ДБ-а. Сматра се кључним сведоком у овом процесу јер је у јануару 2014. године, након његовог исказа Тужилаштву за органзовани криминал, покренута званична истрага против оптужених.
Улемек је на почетку суђења у судницу уведен с лисицама, у затворском оделу, а потом је прочитао текст заклетве за сведоке, уз коментар да фали само „још Библију да му дају”.
За убиство Ћурувије оптужени су некадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић, шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, припадник тог центра Ратко Ромић и Милан Курак, који се терети да је непосредни извршилац убиства. Радоњић и Ромић су у притвору од хапшења у јануару 2014. године.
Марковић у затвору служи казну од 40 година затвора, а Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница. Радоњић и Марковић се терете за подстрекавање на тешко убиство, а Ромић и Курак за тешко убиство.
Улемек је приведен под јаким полицијским обезбеђењем око 13 сати у зграду Специјалног суда у Београду из пожаревачког затвора „Забела” где служи вишедецијску казну. Његово довођење пратили су хеликоптери, а у делу Устаничке улице, где се налази судска зграда, саобраћај је био привремено обустављен док је пролазила колона с Улемеком.
На молбу првооптуженог, некадашњег начелника Ресора државне безбедности Радомира Марковића, из суднице је на почетку претреса удаљена Љиљана Смајловић јер је предложено њено сведочење, пошто је била чланица комисије за утврђивање истине о убиству новинара у Србији. О предлогу за њено испитивање судско веће ће тек да одлучи у каснијој фази поступка.
Бивши командант ЈСО-а је током сведочења рекао и да му нико ништа није обећао да би сведочио у овом случају.
– Па шта су ми нудили. Мени не може ништа да обећа ни Савет безбездности Уједињених нација – казао је Улемек.
Он је рекао и да крајем 2013. године из „Забеле” пребачен у Клинички центар „Београд” због здравствених проблема с гелерима које има у стомаку, као последица рањавања. Улемек је додао да је ту видео тадашњег министра правде Николу Селаковића, али да с њим није разговарао.
– Нисам разговарао с њим, он се само појавио на вратима собе... било је: „Добро вече, добро вече” , он је само провирио у собу – рекао је Улемек.
На питања одбране окривљених зашто се баш сада сетио да сведочи о Ћурувијином убиству, Улемек је одговорио и да га нико о томе ништа пре није питао. По његовим речима, први који је то урадио, пре више од две године, био је шеф обезбеђења у Посебном одељењу затвора у „Забели”, који је и члан Комисије за откривање убистава новинара.
Адвокати Ћурувијине породице и оптужених у изјавама новинарима испред зграде Специјалног суда изнели су дијаметрално супротне оцене Улемековог сведочења.
Правни заступник породице Ћурувија адвокат Слободан Ружић је рекао да је Улемеков исказ у вези с Ћурувијиним убиством валидан и да је сведок у њему навео да му је „Марковић практично сугерисао која су лица то извршила”.
– Такође, рекао је, да је након 2000. године била нека врста налога припадницима „земунског клана” да убију Ромића и Курака, и да су након тога долазили код њега кући, и да је потом тај налог повучен – рекао је Ружић.
Он је навео и да нема сазнања о томе ко је претио Улемеку да не сведочи, али да мисли да је уплашен.
Правни заступник окривљених Ромића и Радоњића, адвокат Зора Добричанин Никодиновић је оценила да Улемеков исказ пред Специјалним судом представља инсинуације.
– Он је у старту рекао да остаје при исказу које је дао тужиоцу, али је на већину кључних питања, и тужиоца и адвоката окривљених, одговорио тако што се позивао на своје право да не сведочи зато што би, приликом сведочења, себе довео до кривичног прогона – рекла је она.
По оптужници, Ћурувију је 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу у главу. Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због „јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, а ради очувања постојеће власти”. Убијен је у дворишту испред улаза у зграду у којој су биле просторије маркетинг-службе „Дневног телеграфа”.
Е. С. Х.
Кључни сведок
Улемек се сматра кључним сведоком у процесу за убиство Ћурувије јер је у јануару 2014. године након његовог исказа Тужилаштву за органзивани криминал, покренута званична истрага против оптужених. Према тадашњем саопштењу Тужилаштва, Улемек је својим исказом битно допринео помаку у истрази случаја „Ћурувија”, а за своје сведочење није тражио никакве противуслуге или бенефиције.
Бивши командант ЈСО-а, иначе, служи јединствену казну од 40 година затвора у пожаревачкој „Забели” због убиства премијера Зорана Ђинђића, Ивана Стамболића, злочина на Ибарској магистрали и недела „земунског клана”.
