Милорад Улемек Легија. Власници „Тврђаве”, отац и син Слободан и Игор Вујачић, тужили су државу за надокнаду штете, чија је висина, по речима Слободана Вујачића, власника зграде у којој је диско-бар изгорео, 2001. године била процењена на више од милион марака.
Адвокат Драган Коњевић из Сомбора, који заступа оштећену кулску породицу, рекао је јуче за „Дневник” да је тужбени захтев његових клијената одбијен с образложењем да је Легија запалио „Тврђаву” пуцајући из личног пиштоља и у време кад није био на задатку.
– На одбијеницу суда уложили смо жалбу јер је неприхватљива аргументација да Легија у тренутку паљења „Тврђаве” није био у својству службеног лица – истиче Коњевић. – Реч је о јединици која је била на дужности 24 сата на дан. Легија је пуцао из пиштоља „берета ф-92”, чије је ношење, по сведочењу његовог помоћника Драгољуба Крсмановића, омогућио ДБ, а дужило га је двадесетак официра ЈСО-а. За употребу тог пиштоља одговоран је ималац, а то је држава.
По адвокатовим речима, одбацивањем тужбе Вујачића спречено је утврђивање штете која је начињена паљењем „Тврђаве”.
– Осим штете на објекту, постоје и велики губици у заради, зато што локал три године није радио. Очекује се да процена буде урађена у другом поступку јер је Треће основно тужилаштво у Београду предложило суду да у склопу суђења Улемеку због паљења „Тврђаве” уради грађевинско и економско вештачење ради одређивања висине штете настале приликом пожара – вели Коњевић.
Слободан Вујачић је рекао да је била донета међупресуда којом је усвојен њихов захтев за обештећење, на који се Република Србија жалила. Судија Јелена Килибарда, која је, по Вујачићевим речима, врло професионално и темељно водила предмет, замењена је пред штрајк адвоката, а њена наследница је њихову тужбу одбацила.
– Поступак је одуговлачен 14 година да би се куповало време – рекао је Слободан Вујачић. – Крајем јуна било је заказано, а потом, због недоласка другооптуженог Дејана Ивковића и Легијиног браниоца, одложено суђење Легији због паљења „Тврђаве”, што смо случајно сазнали. Био би ред да су нас, као оштећене, позвали, иако ми не теретимо Легију, нити он може да нас обештети јер му је сва имовина одузета.
Подсетимо, дискотека „Тврђава” у центру Куле запаљена је 4. маја 2001. године, уочи прославе Дана ЈСО-а. У то време била је то једна од највећих и најуређенијих дискотека у Војводини, јављали су медији. Тврдило се да је Легија, припит, пуцао у телевизор док је емитована вест о изручивању његових пријатеља Душана Спасојевића и Милета Луковића из Француске. Пуцањ је запалио телевизор и изазвао пожар у којем је изгорео цео објекат. Дискотека „Тврђава” данас више не постоји.
У Кули је у насељу Штолц у то време био центар Јединице за специјалне операције. Њени припадници били су страх и трепет, не само за становнике тог града већ и за околна места јер су се, тврдило се, бахато понашали. „Црвене беретке” су у тој бази остале све док их Влада Србије, након атентата на премијера Зорана Ђинђића марта 2003. године, није расформирала.
Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да је након тога суспендован командант Јединице за специјалне операције Ресора државне безбедности Милорад Луковић, познат по надимку Легија, и да је против њега покренут дисциплински поступак јер је у празној дискотеци „Тврђава” у Кули пуцао и изазвао пожар у којем је објекат изгорео. У саопштењу је тада наведено и да се не зна зашто је Легија пуцао.
Адвокат Коњевић наводи да је ЈСО непосредно после пожара затражио да власници „Тврђаве” доставе пројекат за изградњу новог објекта, али се после инцидента у којем је Легија учествовао у јуну 2001. у клубу „Ступица” у Београду, то више није помињало. Власници уништеног објекта су нову „Тврђаву” на згаришту сами подигли 2004. године.
Власник локала Игор Вујачић каже да је запањен решењем суда, „по којем нико није крив за паљење објекта”.
– Човек је сто пута признао да је запалио „Тврђаву” – огорчен је Игор Вујачић. – Све је чисто и јасно, а ми би требало да будемо још и додатно оштећени јер је одређено да измиримо судске трошкове од 696.000 динара. Не пада нам на памет да то платимо.
М. Бозокин
