Активирањем мине на магистралном путу у селу Ливадице дигнут је тада у ваздух први аутобус, од шест из конвоја којим су Срби расељени с Косова и Метохије, у пратњи Кфора, кретали у Грачаницу, на задушнице. У нападу је на лицу места погинуло десет особа, а две су повредама подлегле доцније. Погинули су Живана Токић, Слободан и Ненад Стојановић, Сунчица Пејчић, Мирјана Драговић, Небојша, Данило и Снежана Цокић, Милинко Краговић, Вељко Стакић, Драган Вукотић и Лазар Милкић. Најмлађа жртва тог нерасветљеног злочина био је двогодишњи Данило Цокић.
Експлозив је био смештен у цев испод пута. Британски војници су током истраге поред пута пронашли жицу дугачку око 600 метара којом је активирана направа са 70 до 100 килограма експлозива, како је процењено. Други крај жице пронађен је у једној кући на оближњем брду.
Украјински војници Кфора су истог преподнева демонтирали још шест сличних експлозивних направа с даљинским управљачем на путевима који воде ка Штрпцу, најудаљенијој српској енклави.
Због тог злочина косовски Албанац Фљорим Ејупи је у првостепеном поступку био осуђен на 40 година, али га је марта 2009. године Врховни суд Косова ослободио, како је образложено, због недостатка доказа. Ејупи је, иначе, након хапшења успео да побегне из војног затвора у америчкој бази „Бондстил” код Урошевца. Поново је ухапшен јуна 2004. у Тирани, а потом предате УНМИК полицији. Осим Ејупија, под сумњом да су повезани с тим нападом у исто време ухапшени су Ћељи Гаши, Авдиј Бехљуљи и Јусуф Вељију. Ослобођени су због недостатка доказа.
Интернет портал Радио-телевизије Србије имао је увид у серију поверљивих докумената полиције УНМИК-а и разговарао је с двојицом припадника међународних безбедносних снага који су били укључени у истрагу бомбашког напада у Подујеву. На основу тих докумената и сведочанстава полицајаца реконструишемо најтежи напад на косовске Србе од краја рата 1999. године. По тим документима, Кфор и УНМИК су унапред знали да „деветочлана терористичка ћелија” спрема напад на аутобусе који су превозили Србе, а остало је нејасно због чега су Еулексове судије одлучиле да одбаце доказе на основу којих је Фљорим Ејупи у првостепеном поступку осуђен на 40 година робије. Дакле, 16. фебруара 2001. године на брду код села Ливадице седела су два мушкарца и чекала пролазак конвоја српских аутобуса. Бомба, начињена од готово 100 килограма експлозива, била је скривена у цеви за дренажу испод магистралног пута.
Непосредно пре проласка аутобуса, развукли су жицу до дебла које на узвисини изнад пута, запалили цигарете и чекали. На сигнал трећег припадника те групе, привезали су жице за акумулатор и активирали бомбу у тренутку када је аутобус „Ниш-експреса” био тачно изнад цеви за дренажу. Силина експлозије подигла је аутобус у ваздух и одбацила га петнаестак метара далеко од места на којем је била бомба, наводи се у УНМИК-овим документима начињеним непосредно после напада.
У општем налету панике, која је после експлозије захватила међународне мисије на Косову, жртве су хеликоптерима пребачене у мртвачнице и болнице, а у форензичком делу истраге, који је уследио одмах после, на месту с којег је бомба активирана пронађени су опушци цигарета.
Недуго затим, наводи се у извештају УНМИК-а, наређено је да се кратер који је настао после експлозије затрпа – да би саобраћај нормално функционисао. Истражитељи тврде да су на тај начин уништени докази. Наредбу да се кратер затрпа издали су официри Кфора.
Ипак, недуго после напада, откривено је да ДНК пронађен на неколико опушака с места одакле је активирана бомба одговара ДНК повезаним са случајем убиства у Немачкој из 1997. године, за које је осумњичен Фљорим Ејупи.
С. Х. Д.
Ђурић: Обнова истраге о свим злочинима над Србима
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђјрић јуче је, поводом 15 година од напада на аутобус „Ниш-експреса” код Подујева, истакао да је недопустива чињеница да тај злочин није добио судски епилог који би жртвама и њиховим породицама пружио какву-такву утеху.
– Ни после 15 година нису пронађени извршиоци тог тешког злочина, као што се не зна ни ко је убио српску децу у Гораждевцу, 14 жетелаца у Старом Грацком, породицу Столић у Обилићу, ко готово свакодневно пали и руши српске куће и скрнави цркве и манастире на Космету... – констатовао је Ђурић, саопштила је Владина Канцеларија за Косово и Метохију. – Очекујемо и захтевамо од међународне заједнице и надлежних органа у покрајини да се што пре обнови истрага у том и у свим другим случајевима напада на Србе, да се сви нерасветљени злочини расветле, а њихови непосредни извршиоци и налогодавци праведно казне Само у том случају можемо се надати да ће се на Косову и Метохији живети сигурно и безбедно, да ће право и правда бити једнаки за све и да етнички мотивисана убиства неће остати некажњена.
