На челу тима Археолошког института, који је бројао више од 20 стручњака, рад на изложби, предводио је научни сарадник др Стефан Поп-Лазић.
Међу изложеним артефактима је и опека коју су правиле римске легије Четврта Флавијева и Седма Клаудијева из Сингидунума и Виминацијума које су путовале по Римском царству, па биле у Сирији и Арабији и 295. у Египту те ће посетиоци видети папирус који сведочи о томе да је једна легија из Сингидунума била у Египту.
Изложба је настала уз свесрдну помоћ Музеја Срема, Музеја Војводине, Музеја града Београда, Историјског музеја Србије, Војног музеја у Београду, Народног музеја у Пожаревцу, Народног музеја у Зајечару, Музеја Крајине у Неготину и Народног музеја у Нишу, из којих долазе експонати.
Отварању изложбе присуствовали су Миомир Кораћ директор Археолошког института и Младен Шарчевић министар просвете, науке и технолошког развоја.
Шарчевић је напоменуо да је изложба "Римски лимес и градови на тлу Србије" увертира за један велики догађај који ће се у Србији одржати почетком септембра.
"Тада ће се у Београду одржати 24. Светски лимес конгрес. Ово је лепа прилика да се упознамо са поставком која говори о војној граници Рима са провинцијама. Са другим делом Европе који није улазио у царство. Велико културно благо је оставила иза себе та граница која се простирала на више континената и држава. Овде у Србији је остало много трагова римске културе нарочито у Ђердапској клисури, а не само у Виминацијуму." казао је Шарчевић.
Он је додао да Србија има право да баштини читав римски период.
"Све оно што је материјално наслеђе види се овде на изложби и захваљујем се свима који су учествовали у стварању овако вредне и значајне изложбе" казао је Шарчевић.
Академик Мирјана Живојиновић је казала да изложба публици приближава најновије резултате истраживања, првенствено легијских логора у Сингидунуму, Виминацијуму, али и истраживања локалитета као што су Сирмијум, Феликс Ромулијана, Шаркамен, Наисус и Медијана.
Миомир Кораћ директор Археолошког института казао је да је су предмети које истражује археологија, заправо творевина човека или су били у близини места у где је живео.
"Сваки од тих предмета нам прича аутентичну причу. На основу скелета или лобање ми можемо реконструисати човека који је живео у доба Римског царства" казао је Кораћ.
