Истраживање је спроведено на узорку од 307 родитеља средњошколаца у Новом Саду, а слично истраживање болница „Вита“ имала је и пре седам година.
Према речима директора болнице “Вита” Милана Влаисављевића, добијени резултати и поред позитивних трендова и даље позивају на опрез и одлучно ангажовање целокупног друштва, пре свега оних који учествују у образовању и васпитању деце, јер су генератори ширења проблема злоупотребе дрога и даље присутни.
- Последњих година на тржишту се појављује и велики број нових дрога о којима се генерално мало зна, а које могу да изазову драматичне последице. Добар почетак могли би бити резултати који указују да је злоупотреба дрога све мање табу тема у породицама и да расте свест о наркоманији као општем ризику одрастања у савременом друштву - каже Влаисављевић.
Истраживање болнице “Вита” показало је да се 80 одсто испитаних родитеља труди да има активну комуникацију са својом децом на ову тему, а да свега шест одсто родитеља сматра да дете „не треба оптерећивати са овим причама“. Такође, у односу на резултате из 2010. године охрабрује већи проценат родитеља који сматрају да је неоправдана подела на „лаке и тешке“ дроге, 65 одсто у односу на 44 одсто, а већи је проценат оних који сматрају да је наркоманија проблем који се може решити 61 одсто у односу на 44 одсто, као и већи проценат оних који би у случају потребе потражили стручну помоћ чак 97 одсто у односу на 79 одсто из 2010 године.
Као извор информација на ову тему родитељи најчешће користе медије, чак 65 одсто њих и то ТВ и штампу 35,5 осто, а интернет 29,5 процената, док су стручњаци или школа као извор информација присутни у свега 10, односно три одсто случајева.
- Ако томе додамо и утисак чак 79 осто родитеља да нема довољно превентивних програма, као и спремност њих 64 одсто да активно учествују у њима, јасно је колико има простора и потребе да се овакви програми и организују уз активније учешће и значајнију улогу здравственог и образовног система у преносу релевантних информација - кажу у “Вити”.
- За разлику од ових позитивних померања, одређене предрасуде су и даље присутне у значајној мери, па тако чак 52 одсто родитеља сматра да наркоманија и није „права болест“ него више слабост воље и личности, као и идеја код 50 одсто родитеља да је за решавање проблема потребна само „чврста воља“ - показују резултати истраживања.
- Последице оваквог става у случају појаве проблема најчешће јесте неадекватан приступ решавању проблема, што доводи до губитка времена и бројних безуспешних покушаја лечења – објашњава Влаисављевић.
Што се тиче релевантности информација, истраживање показује да родитељи у високом проценту препознају нпр. изглед или начин како се злоупотребљавају најчешће супстанце на нашем простору, али и даље постоји значајан проценат (43 посто) родитеља који имају низак степен препознавања јасних показатеља злоупотребе дрога. Такође, проценат тачних одговора значајно опада (од 10 до 15 одсто) када се уведу неки нови појмови или жаргонски изрази. Ово говори да је родитеље потребно оснаживати у правцу функционалнијег знања и осавремењивања информација које се преносе.
Љ. Петровић
