Железнице су витални део транспортног сектора државе , а ефикасност железничког система треба да се побољша како би се он интегрисао у конкурентно тржиште превозних услуга односно на друге видове саобраћаја. Новим законом омогућава се да сви железнички превозници и управљач инфраструктуре послују на начин који је у складу са захтевима тржишта.
Како Србија у оквиру решења које доноси ЕУ има обавезу да се усклађује у свим областима, јака Дирекција за железнице и резултати реструуктуирања железнице дале су нашој држави велику шансу да образује ефикасан и ефективан железнички сектор отворен за потенцијалне учесника, па је због тога нови закон о железницима преко потребан.
У образложењу Предлога закона о железницама, Влада Србије наводи се да он омогућава стварање нових привредних субјеката на тржишту и тржишну конкуренцију. Побољшаним и прецизираним уређењем и регулисањем тржишта железничких усуга значајно ће се подићи интересовање домаћих и страних привредних субјеката за улагање у железничку инфраструктуру, као и превоз робе и путника железницом. У том смислу, очекује се појава нових привредних субјеката који ће обављати послове превоза у железничком саобраћају и управљања услужним објектима, чиме су створени услови за појаву конкуренције на тржишту услуга у железничком саобраћају.
Тренутно на железничкој мрежи саобраћа два национална и три приватна железничка превозника. Верује се да ће овим новим актом који уређује и комбиновани транспорт, може подстаћи интензивнији развој тог облика транспорта.
Предлог закона о железницама први пут прописује минимум стандарда квалитета услуга превоза путника с једне стране, а с друге путници ће по први пут бити у могућности да доставе притужбу Дирекцији за железнице уколико сматрају да им је ускраћено било које право везано за превоз железницом.
Уједно, очекује се отварање тржишта па самим тим и уласка нових актере на железнице у виду нових железничких превозника, што ће такође грађанима, као и привреди, омогућити већи избор.
У буџету Србије за ову годину у складу са уговорима са државом, за финансирање трошкова управљања железничком инфраструктуром намењено је 7.000.000.000 динара и обавезе јавног превоза у висини од 3.600.000.000 динара. Прошле године, железнички превозници су исплатили 3.944.883.920,51 динара управљачу инфраструктуре за накнаду за коришћење железничке инфраструктуре и пружање додатних и пратећих услуга. Национални железнички превозник “ Србија Карго” а.д. послује без субвенција, а његов прошлогодишњи нато добитак износио је 779,4 милиона динара.
Приступ железничкој инфраструкури омогућен је свим железничким преовзницима, уколико су регистровани у Србији. Потписан је први уговор између управљача инфраструктуре и приватног оператера у 2016.години, а исти превозник је прошле године закључио и Уговор о коришћењу железничке инфрастктуре. Поред тога, на српској железничкој мрежи саобраћа и други приватни железнички превозник који је прошле године закључио уговора, а трећи је то учинио почетком ове. Очекује се појава и других железничких превозника, чиме би железнички саобраћај постајао конкурентнији у односу на друге видове превоза.
Љ. Малешевић
