На другом месту пописа ББЦ-ја нашао се још један класик, најпознатији пример италијанског неореализма, 'Крадљивци бицикла' (1948) Виторија Де Сике, а на трећем 'Токијска прича' (1953) у режији Јасуђиро Озуа.
Осим 'Седам самураја', још је неколико филмова Акире Куросаве увршћено међу сто најбољих на језику који није енглески. 'Рашомон' се налази се на четвртом мјесту, а 'Живети' (1952) и 'Ран' (1985.) на 72, односно 79. месту.
Редитељи са највише филмова на попису су Ингмар Бергман и Луис Буњуел, сваки с по пет наслова. Од Бергманових ушли су 'Дивље јагоде' (1957), 'Седми печат' (1957), 'Персона' (1966), 'Призори из брачног живота' (1973.) и 'Фани и Александер' (1982), а од Буњуелових 'Заборављени' (1950), 'Виридиана' (1961), 'Анђели уништења' (1962), 'Лепотица дана' (1967) и 'Дискретни шарм буржоазије' (1972).
Од језика, најзаступљенији је француски, с 25 филмова на попису, а следе га мандарински с 12, те јапански и италијански с по 11 наслова.
'Седам самураја', Акира Куросава, 1954.,
'Крадљивци бицикла', Виторио де Сика, 1948.
'Токијска прича', Јасуђиро Озу, 1953.
'Рашомон', Акира Куросава, 1950.
'Правила игре', Жан Реноар, 1939.
'Персона', Ингмар Бергман, 1966.
'8 1/2', Федерико Фелини, 1963.
'400 удараца', Франсоа Трифо, 1959.
'Расположени за љубав', Вонг Кар-ваи, 2000.
'Слатки живот', Федерико Фелини, 1960.
'До последњег даха', Жан Лик Годар, 1960.
'Збогом, моја конкубино', Чен Каиге, 1993.
'М', Фриц Ланг, 1931.
'Џини Дилман, Шантал Акерман, 1975.
'Песма пута', Сатјаџит Рај, 1955.
'Метрополис', Фриц Ланг, 1927.
'Aguirre, гнев божји', Вернер Херцог, 1972).
'Град туге', Хоу Хсиао-хсиен, 1989.
'Битка за Алжир', Г. Понтекорво, 1966.
Огледало, Андреј Тарковски, 1974.