Подсетимо, прво коло штампано је 2010. и досад је објављено укупно 100 књига (у 102 тома) из раздобља од друге половине XII века до почетка XXI, од усмене књижевности и житијске литературе, до поезије, приповетки, романа и драма, са животописима и библиографским подацима, с књижевноисторијским тумачењима и критикама које су по себи антологијска хроника. Све то окупљено у истом низу, „открива богатство и укупност српске књижевности и сведочи о трајности и вредности која не може нестати”.
У првом колу су Свети Сава, Доситеј, Стерија, Његош, Бора Станковић, прва књига Андрића, прва књига Црњанског, три антологије поезије и кратких облика усмене књижевности, док је новим, Десетим колом, обухваћено укупно осамнаест писаца - од Александра Пишчевића, Павла Соларића, Јована Дошеновића, Јована Пачића, Јована Хаyића, Саве Текелије, Анке Обреновић, два Суботића (Јована и Василија), Милована Глишића, Радоја Домановића, Лазара Комарчића, Пере Тодоровића и Анице Савић Ребац, до „Знакова поред пута” Иве Андрића, Радомира Константиновића, Милорада Павића и Новице Тадића - чија књига, коју је приредио Селимир Радуловић, носи стоти број.
“Занимљиво је да је прва књига у првом колу била посвећена Светом Сави, а 100. књига песнику Новици Тадићу, који је говорио да је његов читалац - ђаво. Управо та симболика сведочи о распону српске књижевности и српске културе”, истакао је министар, додајући да Антологијска едиција „Десет векова српске књижевности” представља велики историјски обухват свега што је у усменој и писаној књижевности српски народ током свог дугог историјског трајања створио.
По речима покретача и главног уредника Антологије, академика Мира Вуксановића, главни циљ едиције, која је истовремено и вековна хроника, није само књижевни, већ и културолошки, и лексички, и образовни, а требало би да покаже и како се међусобно допуњују и увећавају цивилизацијски слојеви, да је сваки од њих важан, не само као историјски податак већ и као доказ да све што настаје мора да има и природну везу са оним што му је претходило. Антологија је покренута с намером да прикаже целовит развитак српске књижевности по новим мерилима и сазнањима, да прикаже континуитет литерарне речи.
„Језик је основа књижевне уметности. Зато је значајно да се у истом низу објављују књиге које су написане предвуковским облицима српског језика и књиге новије српске књижевности чији је Вук оснивач. Заступљени су писци чије књиге обележавају време у којем су настале, без разлике на којем облику и на којем наречју српског језика су написане, у било којој земљи где су Срби живели или сада живе. Притом се не примењује никакав територијални или временски кључ. Једини критеријум је вредносни, књижевноисторијски потврђен или на нов начин установљен”, навео је академик Вуксановић, уз напомену да је у питању највећи такав подухват у српској издавачкој делатности, посао који има пар екселанс национални значај.
Овај капитални подухват Издавачког центра Матице српске финансијски подржавају Министарство културе (од Другог кола и даље), Покрајински секретаријат за културу (од почетка), повремено Град Нови Сад, стални претплатници (пренумеранти), купци на сајмовима књига или у књижарама, библиотеке преко јавних набавки, уз редован откуп Министарства културе. Књиге су у тврдом повезу, са златотиском, у свечаној опреми, као што приличи издањима од националног значаја. Тираж сваке књиге је 1.000 примерака и до сада је објављено 102.000 књига.
М. С.
