Издавач најављује ове приче као пародичне, духовите, али често и горке слике времена у предвечерје и у јеку распада земље.
Овај избор из збирки објављених током протекле три деценије је за Журића са једне стране дубоко личан, а опет нека врста “официјелног водича кроз роторе и статоре његове приповедачке скаламерије”. Писање прича је за њега био и остао највећи изазов, а “Форензика Итаке” је поуздан водич кроз поетичке светове и све фазе приповедачког опуса овог аутора.
Зато ово путовање почиње са врло кратком причом, за коју сам давне 1991. добио прву књижевну награду, а завршава се најновијим причама, које се сада први пут појављују међу корицама књиге – наводи Журић наглашавајући да би волео када би ова збирка била и одличан увод у оно најбоље што тек следи од истог писца. Сигуран је да још увек није рекао све оно што осећа да би требало да исприча о свом искуству распада Југославије и да је читаоцима "дужан" један роман у коме би испричао своју причу о родном Сарајеву.
Тумач људских слабости
У издању куће “Дерета” појавила се збирка прича “Велики експеримент” америчког писца грчко-ирског порекла Џефрија Јуџинидиса (Детроит, 1960), у преводу са енглеског Алена Бешића. Збирка је уследила после романа “Самоубиство невиности” који је доживео филмску адаптацију 1999. у режији Софије Кополе, “Брачни заплет” и “Мидлсекс” који му је донео Пулицерову награду. “Мидлсекс” неки критичари уз Френзенове “Корекције” сматрају једним од најзначајнијих романа 21. века.
Издавач представља Јуџинидиса као ингениозног и надасве узбудљивог хроничара нашег времена, тумача људских слабости и њихових односа (породичних, сексуалних, друштвених...). Наша свакодневица опет бива подједнако успешно вивисецирана, читаоци са свих меридијана без већих напора препознају своје животне ситуације, осећања, недоумице и усхићења, и вероватно је то један од главних разлога толиког Јуџинидисовог успеха.
У „Авионској пошти” младић контемплира о животу док на једном тајландском острву пати од дизентерије; у „Штрцаљки” четрдесетогодишњакиња жељна детета организује журку како би прикупила семену течност претходно одабраних кандидата; у „Раној музици” отац притиснут дуговима проналази бег у свирању свог клавикорда; у причи „Ко је негативац” муж са забраном приласка супрузи касно увиђа своје грешке и суштину љубави; у „Пророчкој вулви” мотив интерсексуалности мигрира из “Мидлсекса”.
Фасцинантна медитација
Роман "Онај изнутра" славног америчког драмског писца и глумца Сема Шепарда (1943 - 2017) појавио се недавно у издању “Геопоетике” у преводу Иване Ђурић Пауновић. Ова последња Шепардова књига објављена је у години његове смрти 2017. и жанровски је одређена као роман, а предговор је написала славна америчка певачица, песникиња и визуелна уметница Пети Смит са којом је овај драмски писац и популарни глумац једно време био у вези и до краја живота остао пријатељ.
Спуштам рукопис. То је он, а донекле рецимо уопште није он. Целина је то која жели да изађе да да стварима смисао...Стварност је прецењена... Онај изнутра је атлас од сакупљеног материјала, обележен отисцима чизама човека који отворених очију инстинктивно лута по пределима неземаљских путева, пише Пети Смит.
Ритмови позоришта, језик поезије, и суморни хумор, преплићу се у овој фасцинантној медитацији о природи искуства, у исто време слављеничког, наднаравног, горког и незаборавног - напомињу у “Геопоетици”.
У књизи "Онај изнутра" према речима извршне директорке “Геопоетике” Јасне Новаков Сибиновић, Шепард пише о славној глумици Џесики Ланг са којом је био у браку три деценије, о свом односу са оцем, борби са пороцима, о Америци које више нема. Сећања на жене, путовања, детињство, глуму преплићу се са сновима и халуцинацијама тако да је тешко разлучити шта је документаристика, а шта фикција.
Н. Попов
