У уводној речи управник БМС Селимир Радуловић указује да нас је Александријска библиотека суочила са амбицијом да будемо свезнајући, средњовековна књигохранилишта, будући да су настајала при храмовима, са чињеницом да су синтеза знања и вере, док су нас високософистициране информационо-комуникационе технологије савременог света суочиле са амбицијом да будемо свеприсутни. Прва је себе видела као центар круга ограниченог знаним светом, друге су сведочиле целосно, а не одломљено, трећа се показала као круг чији је центар свугде, а обод не постоји. Било како било, и библиотеке од дрвета или папира и оне што се указују са сабласно треперећих екрана, сведоче о нашој вери у ванвремени, далекосежни ред који нејасно предосећамо или опажамо. Како и колико читамо такви смо и толики људи, наводи Радуловић.
Библиотека је утемељена у окриљу књижевног друштва Матице српске, основаног с циљем да омогући излажење Летописа Матице српске, покренутог 1824. који је данас најстарији живи књижевни часопис. Свеске Летописа, прве књиге које је Матица српска објавила и поклони Руске академије чинили су почетни фонд библиотеке, а 1838. донета је одлука да се отвори за јавност. До пресељења у Нови Сад 1864. дом Библиотеке у Пешти био је Текелијанум, задужбина Матичиног добротвора Саве Текелије. Између Првог и Другог светског рата БМС наставила је да делује као јавна и научна, а од 1948. постала је Централна библиотека Војводине и почела да прима обавезни примерак свих штампаних ствари из Србије, од 1965. до распада земље примала је југословенски обавезни примерак, а од 2008. са територије Србије. Оснивањем Рефералног центра 1989. започета је електронска обрада публикација, а од 2003. њен каталог је део Виртуелне библиотеке Србије.
БМС има богате збирке старих и ретких књига. У збирци рукописа налази се 707 примерака, од којих су 492 ћириличке књиге, а најстарија књига је Матичин летопис из 13. века. У збирци је и 17 инкунабула, књига штампаних до краја 15. века, међу њима је и Октоих првогласник Ђурђа Црнојевића 1493/94. Из 16. и 17. века постоји 186 ћирилицом штампаних књига, а по броју српских књига од 15. до 17. века збирка БМС је најбогатја на свету. Библиотека има и највећу збирку српских књига 18. и 19. века и периодичних публикација 18. и прве половине 19. века.
Посебну културно-историјску и музејску вредност чине библиотеке- целине, личне библиотеке бројних знаменитих личности српске културе и науке и оне установа и друштава са преко сто хиљада књига. Библиотека поседује преко четири милиона публикација на 132 језика. Објављује три серије каталога својих раритетних збирки - Ћирилиске рукописне књиге, Каталог старих и ретких књига, Каталог легата, Каталог посебних збирки, текућу Библиографију књига у Војводини, Годишњак БМС, књиге у едицијама Трагови и Посебна издања, каталоге изложби, зборник са трибине Савремени човек и савремени свет. Библиотека има и лабораторију за заштиту, конзервацију и рестаурацију библиотечке и архивске грађе.
Библиотека је са својим корисницима у контакту и преко друштвене мреже Фејсбук. Питајте библиотекара је услуга путем које корисници могу преко Фејсбук групе да постављају питања везана за библиотеку и библиотечке фондове, потраже савет на који начин да дођу до података и литературе која им је потребна. Пост о Матичином апостолу из 13. века, најстаријој рукописној књизи, на Фејсбук страници имао је више од 4 000 прегледа.
Библиотека успешно повезује своју богату традицију са захтевима модерног информатичког доба. Дигитална БМС је резултат дигитализације која се одвија од 2006. као део система заштите старих и ретких публикација и једна је од највећих дигиталних библиотека у Србији. До краја јануара 2017. у њу је укључено 10.413 публикација и доступна је на интернету, а комплетна у читаоницама БМС где се једино и могу користити фондови ове институције. Е каталог доступан је свима преко интернета, највећи је те врсте у нашој земљи, крајем децембра 2016. имао је 1.406.189 записа претраживих преко шездесетак параметара.
Н. Попов
