Уредник Трибине академик Миро Вуксановић је уочи сусрета са песником прочитао 101. портрет, Бећковићев, подсетивши на његов богат књижевни опус и велики број награда.
Вуксановић је приметио да у Бећковићевој књизи, у сто песама, људи нису онакви као што мисле да јесу.
"Сваки од њих је постао песма, некад и више песама, у низу или одвојених, самосталних. За таква места бирани су по блискости. Заједно су песникови укућани, преци, родитељи и потомци, пријатељи, познаници, људи из лектире, научници, уметници, политичари, ратници, живи и покојни, победници и жртве, Србија и Црна Гора, песници и песник међу њима, у песмама Матија Бећковић и Аутобиографија, а заправо свуда. У песми су и светац и краљ и патријарх и владика, у служби, опелу, оди или молитви, како кад, свечано увек, с вером у крст, песму и човека", рекао је Вуксановић.
Књига "100 мојих портрета", према његовим речима, има још једну уметничку збирку у себи, коју је креирао сликар Предраг Драговић.
"Бирао је песничке портрете и онда их мајсторским поступком оживљавао. Песникова рука је ровачка. Сликарева рука је морачка. Дале су нам само такву књигу - и за читање и за гледање у исти мах", истакао је Вуксановић.
У књизи "100 мојих портрета", у тридесетак песама, уоквирене су нарочите слике чланова Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности.
Бећковић је у САНУ представио само неке од портрета - Његоша, Милутина Миланковића, Николе Тесле, Иве Андрића, Меше Селимовића, Бранка Ћопића, Михаила Лалића, Васка Попе...
Вуксановић је најавио да ће крајем ове године изаћи Антологија Матија Бећковић као 101. књига у едицији "Десет векова српске књижевности", док ће САНУ објавити "Библиографију Матије Бећковића" Дејана Вукићевића целовиту, у јубиларној серији, за осамдесет песникових година.