MMF REVIDIRAO na više PRIVREDNI RAST u Hrvatskoj za ovu godinu
ZAGREB: Hrvatska privreda će ove godine rasti za 2.4 posto, dok će prosečna inflacija biti 7.5 posto, najnovija je projekcija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Hina piše da je MMF tako revidirao naviše svoje ranije prognoze, budući da je u saopštenju na kraju posete Hrvatskoj u okviru redovitih konsultacija sa zemljama članicama 23. maja saopšteno da je predviđen rast hrvatske privrede u ovoj godini 2.2 posto, a u aprilskim prognozama 1.7 posto.
Izvršni odbor MMF-a ističe da je Hrvatska ove godine postala dvadeseta članica evropodručja, što dokazuje da je ostvarila veliki napredak od pridruživanja EU 2013., a uvođenje evra poboljšalo je državni rejting, olakšalo pristup tržištima kapitala i u velikoj meri uklonilo rizik kursa.
Podseća se da je u 2022., podstaknut domaćom potražnjom i turizmom, privredni rast iznosio 6.2 posto. Fiskalna pozicija znatno se poboljšala zabelezen je mali ivišak, a javni dug znatno je smanjen na 69 posto BDP-a, što je ispod nivoa na kom je bio pre pandemije.
Međutim, ukazuje se, zbog snažnog porasta cena energije i hrane inflacija potrošačkih cena dostigla je krajem prošle godine najviši nivo u poslednjih nekoliko decenija.
Ove godine se očekuje da će slaba inostrana potražnja, pooštravanje uslova finansiranja, kao i dalja velika globalna neizvesnost ublažiti stopu rasta na 2.4 posto.
Predviđa se i da će se rast od 2024. postupno oporavljati prema potencijalnoj stopi rasta.
Prema projekcijama MMF-a, inflacija će se smanjivati na prosečno 7.5 posto u ovoj godini i snižavati do ciljane stope inflacije ESB-a od dva posto krajem 2025.
U saopštenju se ističe da izgledi i nadalje podležu velikoj neizvesnosti i dodaje da je uvođenje evra imalo vrlo ograničen uticaj na inflaciju.
Kao negativni rizici navode se intenziviranje rata u Ukrajini, novi snažan rast cena roba i inflacije, snažniju globalnu ili regionalnu recesiju i strože uslove finansiranja od očekivanih.
S druge strane, navode, uvođenje evra i ulazak u šengen zonu mogli bi dati jači podsticaj turizmu, trgovini i ulaganjima. Za inflaciju, pak, prevladavaju rizici usmereni na gore, ističe se u priopćenju MMF-a.
Kratkoročna fiskalna politika, kažu, trebalo bi da podstakne pooštravanje monetarne politike i nedoprinosi povećanju agregatne potražnje. Primećuju, naime, da na tržištu rada nedostaje radne snage, temeljna je inflacija još uvek povišena, a uvođenje evra ublažilo je efekat pooštravanja monetarne politike ESB-a.
Stoga se, kažu, ekspanzivnom fiskalnom politikom stvara rizik za podsticanje domaće potražnje i inflacije, kao i ugrožavanje konkurentnosti Hrvatske.
Potrebno je, između ostalog, ukinuti široko rasprostranjene mere, posebno gornje granice cena energije i porezna rasterećenja.