"Уколико видите реакције стручне јавности, након усвајања коначног нацрта, који је прихватила Влада и упутила Венецијалнској комисији, видећете да су критике много мање и да је мање жустра расправа и у јавности", рекла је Кубуровић за РТС.
Она је додала да је Министарство правде најавило да ће све оно што је прихватљиво, све оне аргументоване примедбе отклонити и да је велики део тога усвојен. Како је навела, више од 35 писаних прилога достављено је Министарству правде, а одржана су и четири округла стола.
На констатацију да, ако би се сумирале замереке, оне се своде на претерани утицај политике на избор чланова Високог савета судства (ВСС) и Високог савета тужилаштва (ВСТ) и на однос судија и тужилаца, Кубуровић каже да имајући у виду надлежности ВСС и ВСТ и положај судства и тужилаштва не може се говорити о паралелном односу између ова два тела.
То није била једина замерка, напоменула је министарка, те је навела да је највише полемике у јавности изазвао такозвани "златни глас". "Министарство је од тога одустало и покушали смо да нађемо други механизам како би се омогућио континуирани рад ВСС да не долази до блокаде у самом телу", рекла је Кубуровић.
С друге стране, додала је, полемику је изазивало ко је то истакнути правник који може да буде будући члан Савета."Покушали смо да дамо кроз уставне одредбе одређене смернице ко може да испуњава те критеријуме. То ће детаљније бити регулиснао законом", најавила је министарка.
Како је нагласила, Министарство је покушало да нађе механизам да не дође до блокаде у Скупштини, јер је потребна квалификована већина да се изаберу нови чланови ВСС, који не долазе из реда судија, што значи да треба да постоји широки консензус и владајуће коалиције и опозиције да се изаберу чланови.
"Имајући у виду искуства земаља из региона које су већ у блокади и не могу да изаберу нове чланове, обратиле су се Венецијанској комисији, покушали смо да решимо увођењем комисије коју ће чинити пет чланова, председник Врховног суда, републички јавни тужилац, председник Уставног суда, председник парламента и заштитиник грађана који ће да изаберу међу кандидатима где није могла да се постигне сагласност у Скупштини", истакла је Кубуровић.
Подсетила је да је пракса да пре коначног одговора Венецијанске комисије, експерти који су задужени да врше анализу текста, који је достављен, још једном посете земљу која је упутила и разговарају са свим заинтересовнаим странама и најавила да ће након тога у јуну Србија представити свој нацрт.
"Ако буду замерке редиговаћемо текст и створићемо добре основе за доношење нових закона, цији је циљ независнот судства", поручила је Кубуровић.
Кубуровић: Дијалог у интересу и Хрватске и Србије
БЕОГРАД: Министарка правде Нела Кубуровић оценила је данас да недавни догађаји изазивају озбиљну забринутост у погледу односа Србије и Хрватске и да нарушавају "добар почетак" решавања отворених питања између две земље, али је нагласила да се нада да ће Београд и Загреб покушати да дијалогом реше проблеме.
"Догађаји који су се десили последњих дана изазивају озбиљну забринутост у погледу односа Србије и Хрватске и нарушавају добар почетак решавања онога што представља отворена питања две земље, које је започело посетом председника Вучића Загребу. Искрено се надам да ћемо покушати да дијалогом решимо проблеме", рекла је Кубуровић за РТС.
На питање да ли ће контрамере које најављује српска влада због тога што је Хрватска забранила улазак у земљу министру одбране Александру Вулину успорити или вратити на почетак оно што су Кубуровић и хрватски министар правде Дражен Бошњаковић започели када је реч о списку оптужених и осумњичених за злочине деведесетих година, Кубуровић је потврдила да ће влада одговорити на мере Хрватске, али је изразила уверење да је дијалог у интересу обе стране, нарочито када је реч о отвореним питањима.
"Верујем да ће оно што је договорено на састанку с хрватским министром правде Бошњаковићем да се реализује", рекла је Кубуровић.
Она је додала да су српско и хрватско министарство већ успоставили добре односе и формирали комисију, која треба да се бави разменом тајних спискова, односно да утврди која су то лица која се налазе на потерницама за почињене ратне злочине и злочине током ратних дејстава деведесетих година на простору СФРЈ.
Кубуровић је подсетила да друга комисија треба да се бави билатералним нацртом споразума, који треба да регулише процесуирање ратних злочина хрватских и српских држављана, што је питање које се стално појављује као отворено приликом отварања нових поглавља.
"Мислим да је суштина ових разговора управо била да се то не појављује као питање које ће да нарушава отварање нових поглавља. Треба да се реши билатерално и буде нешто на чему ћемо радити заједнички. Ових дана треба да се састану комисије", рекла је Кубуровић и изразила уверење да ће до састанка и доћи, да ће они бити конструктивни и довести до решавања отворених питања.
На констатацију да верује да се неће појављивати отворени проблеми између Србије и Хрватске као нова препрека отварању будућих поглавља, Кубуровић је рекла да "искрено верује да је то у интересу и једне и друге стране и да ће разговори и билатерални односи да превладају над новонасталном ситуацијом".
