Мори је у новембру присуствовао конференцији „Биомаса: Потенцијал за раст“, која је одржана у Скупштини Војводине и привукла више од 200 домаћих и међународних учесника, као и произвођача биомасе који су говорили о својим искуствима у тој области. У разговору за „Дневник“ анализирао је значај ефеката те конференције, коју је, између осталих, организовао и АЕР.
– Надамо се да ћемо таквим скуповима подићи свест код јавности и локалних доносилаца одлука, и у исто време обезбедити бољу промоцију идеје за изградњу капацитета на биомасу, као једног од најзначајнијих обновљивих извора енергије. Такође, желели бисмо да ту конференцију претворимо у водећу европску конференцију за градове и регионе на тему биомасе јер АП Војводина представља идеално место с обзиром на њене капацитете – казао је Метју Мори. – Из перспективе Скупштине европских регија, изузетно смо задовољни активностима АП Војводине јер својим иницијативама помажу и АЕР-у у борби против климатских промена. Ми, као највећа асоцијација регија, која окупља више од 150 регија из ширег географског подручја Европе, имамо за циљ и промовисање регија које су наше чланице. АП Војводина је изузетно агилан члан, који својим радом и примерима добре праксе изузетно доприноси активностима АЕР-а, и зато ми подржавамо организовање оваквих конференција
- Колико европских региона користи обновљиве изворе енергије и који региони превладавају у томе?
– Познато је да већина европских регија у одређеној мери користи обновљиве изворе енергије. Сматрамо да су градови и региони заиста бољи у смањивању емисије гасова с ефектом стаклене баште него централне власти. Богатије регије са запада, али и регије с југа Европе, обично су боље у области коришћења обновљивих извора енергије од својих матичних држава, а то је због тога што су боље у приступању фондовима ЕУ из те области. Скупштина европских регија тесно сарађује с глобалном НВО Р-20 по питању смањења емисије штетних гасова, а у складу с Париском декларацијом.
- Колико размена искустава у тој и другим областима доприноси развоју европских регија и какве су развојне могућности Војводине у том смислу?
– Један од главних циљева АЕР-а је да помаже регијама-чланицама да размењују своја искуства и уче једне од других. То је заиста срце нашег рада. Није на нама да кажемо Војводини шта и како да ради у том погледу, већ да јој створимо могућност да промовише своје потенцијале, па и привредне, размењује своја знања, искуства и могућности у мрежи коју чине 150 других европских регија.
Независна мрежа 150 европских региона
АЕР је највећа независна мрежа региона у Европи, основана 1985. године, а окупља више од 150 региона из 30 земаља, укључујући и 15 међународних организација. Та институција има велику улогу у препознавању региона као кључних актера у процесу доношења одлука и даљој изградњи Европе, а АП Војводина је пуноправани члан од 2002. године. Регије представљају изабрани политичари на највишим функцијама у регији. Сваки сусрет који организује АЕР представља скуп најзначајнијих регионалних представника Европе. Регије-чланице су из земаља Европске уније, али и из земаља кандидата за улазак у ЕУ, као и са ширег подручја Европе и Русије.
- Како процењујете активности представника Војводине у Скупштини АЕР-а и које су предности које овај регион има и шта треба развијати у будућности?
– Изузетно смо задовољни и активностима и ангажованошћу потпредседника АЕР-а за међурегионалну дипломатију Дамира Зобенице, који је изузетно активан у извршном телу наше организације. Треба напоменути да је АП Војводина често домаћин састанцима АЕР-а и да је на тај начин представила најбоље идеје учесницима састанака, а то су највиши политички представници регија-чланица. Али, ево, даћу вам два конкретна примера, која сам навео и приликом обраћања на конференцији. АП Војводина је током 2017. године конкурисала са четири пројекта из области заштите животне средине – углавном управљањае отпадом – у оквиру конкурса који је АЕР спровео за глобалне организације Р-20 и Фондацију „Леонардо ди Каприо“. Ваша четири пројекта су прошла први круг, од 550 предатих пројеката из целе Европе, и верујем да је то велики успех. Ти пројекти су у процесу даље евалуације, а на основу доброг рада покрајинске администрације, АП Војводина је, посредством АЕР-а, добила могућност да бесплатно обучи запослене у Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине за коришћење софтвера који је развила Светска банка за писање пројеката из области заштите животне средине. И не само то, АП Војводина ће добити и сам софтвер, помоћу којег ће лакше моћи да аплицира на међународне пројекте из области заштите животне средине.
Други пример је директно повезан с радом потпредседника АЕР-а за међурегионалну дипломатију Дамира Зобенице. Наиме, регија Нордланд с крајњег севера Норвешке и АП Војводина су током заједничког сусрета на Генералној скупштини АЕР-а, у лето 2016. године пронашле историјске догађаје који их повезују. Реч је о страдању више од 2.000 људи из бивше Југославије током Другог светског рада, који порекло воде углавном из Србије. Током ове године, регија Нордланд је позвала највише представнике АП Војводине да обележе 75 година од страдања ратних заробљеника у Норвешкој. Церемонији је присуствовао и норвешки краљ Харалд Пети. Регија Нордланд, с обзиром на то да има надлежности у области образовања, обезбедила је да се од ове године у школском курикулуму изучава и страдање људи из Србије у регији Нордланд. Такође, град Кикинда и град Нарвик су после 50 година поново потписале повељу пријатељства. На тај начин, две регије су се додатно зближиле, а значај који таква сарадња има за две државе је немерљив. Наравно, очекујемо да ће културну и историјску сарадњу пратити и привредна у будућности, то може бити пример добре праксе у 2018. години. Искрено се надам да сам успео да дочарам предности које АП Војводина има као чланица АЕР-а.
Александар Савановић
