Управо због тога су и наши најближи положили своје животе на Косову и Метохији, наводи се у саопштењу Удружења породица киднапованих и убијених на КиМ.
У удружењу кажу да је, због проблема у којима се налазе, “нужно реаговање и ако се односи на прошло време, на прошлу власт, државнике и њихову непосвећеност људима, жртвама, њиховим породицама”.
Питање се само намеће: Да ли би већи број наших најближих чланова породица киднапованих и убијених данас били са нама да је се ДОС-овски режим одговорно, са савешћу и моралом, праведно односио према проблему, а тицао се живота и смрти? Животи наших отетих и убијених су били и у рукама ДОС-овског режима, али одлуком да се из затвора у Србији ослободи 2.108 албанских терориста и злочинаца 'ОВК' за већи број њих је потписана смртна пресуда, наводи се у саопштењу и додаје:
Да су се 2001. године, јула месеца, председник и премијер удостојили и смогли смелости и храбрости да посете чланове породица киднапованих и убијених, који су у Грачаници штрајковали глађу, због одлуке да се ти злочинци ослободе, а без захтева да се и киднаповани Срби ослободе, данас би овај проблем ако ништа друго бројао мању цифру.
