- Ово су тренинг утакмице, у којима резултат није примаран. Шансу су добили играчи из ширег круга репрезентације, други су остали индивидуално да раде у Београду, а од 12. јуна ћемо бити комплетни. Овакве утакмице нам добро дођу да сви кандидати за репрезентацију добију прилику да играју. Све је ово у фунцији финалног турнира Светске лиге, од 18. до 23. јуна у Београду, где имамо највише амбиције. То је врло битно такмичење, пошто се освајањем првог места вади виза за Олимпијске игре у Токију идуће године – рекао је селектор Савић.
Мада у оваквим утакмицама резултати нису у првом плану, рецимо да су наши младићи у преподевном мечу „очерупали певце“ - 17:8 (5:2, 3:2, 6:3, 3:1), а у другом је виђена сасвим другачија слика. Французи су показали врлине, а наши момци мане, па су гости заслужено тријумфовали 7:6 (2:0, 3:2, 2:1, 0:3). Србија је играла у сладећем саставу: Добожанов, Ристићевић, Вицо, Стојановић, Лазић, Јанковић, С. Рашовић, Дедовић, В. Рашовић, Лукић, Велкић, Ранђеловић, Танкосић.
- Из више разлога ми значи што смо одмерили снагу са подмлађеном селекцијом Србије и то у Бечеју где сам провео седам најлепших година у играчкој каријери. Као прво, за нас је свака утакмица са Србијом празник, јер нам се пружа прилика да се надмећемо са најбољима и уједно учимо. Други разлог радовања је тај што смо ми били повод да репрезентација Србије дође у Бечеј и да се ватерполо публика пробуди из летње летаргије – рекао је селектор Француске Ненад Вуканић.
И заиста су се Бечејци тргли. Без обзира на високу температуру, трибине легендарног олимпијског базена, у којем је дрим тим са Тисе 2000. освојио титулу европског првака, биле су добро попуњене. Бечеј је, ипак, град ватерпола. То што тренутно овадашњем клубу не цветају руже не значи да је игра у води престала да се воли и поштује.
В. Јанков
