Анђелић: Фест нуди пресек савремене светске продукције

"Мисмо се потрудили ове године да то буде не носталгично сећање, али да се обележи оно што је за ових 40 година створено. Усмерен је на то да буде и подсетник и реална слика савременог погледа на филм у свету, а наравно да буде и отварање неког погледа ка будућности", рекао је он у интервјуу Тањугу уочи 40. Феста који почиње 24. фебруара.

Анђелић је истакао да је београдска публика, и у овим временским условима, већ добро одговорила на програмску понуду, тако да је до сада продато више од 50.000 карата.

"То значи да постоји једна узајамна љубав између Феста и публике, која се наставља", рекао је он.

На питање шта се не сме пропустити, одговорио је да су укуси различити, а понуда разноврсна - главни програм, Холивуд, Панорама у свету, два фокуса - Британика и Канада, такмичарски "Европа ван Европе", али и циклус "Европа у Европи".

"Од филмова које би свакако требало гледати ту је филм на отварању 'Дрво живота' Теренса Малика, добитника Златне палме у Кану. Треба видети и 'Меланхолију' Ларса фон Трира који је добио награду за најбољи филм Европске филмске академије.
Мени се јако допадају 'Авр' Акија Каурисмакија и 'Дечак са бициклом' браће Дарден".

"Врло ми је симпатичан филм 'Морамо да говоримо о Кевину', који је подобијао силне награде, а посебно бих поменуо мени драг аргентински филм 'Кинез за понети', симпатичну причу о транзицији која је свуда присутна", рекао је Анђелић.

Он је додао да ће после Феста, који се завршава 4. марта, као "Фест на бис" 5. марта бити приказан накнадно обезбеђени "Артиста", који је у врху конкуренције за Оскара.

Уметнички директор Феста најавио је да је поводом јубилеја спремљена "монографија која ће пратити тих 40 година, нека врста подсетника са информацијама ко је све био овде" и додао да је Фест био значајна манифестација, "створена у хладноратовском периоду када смо геостратешки били много већа и значајнија земља".

"Фест је тада омогућавао сусрет Истока и Запада, ми смо за време Тита били у тренду и овде су долазила многа значајна имена", рекао је он.

Ове године, међутим, Фест "располаже са релативно мањим средствима него претходних година".

"То је реалност. И у свету су слични услови са сличним манифестацијама. Сви смањују своје буџете, смањују број гостију. Ове године је и на фестивалу у Берлину било релативно скромно у односу на претходне године. Ипак, имаћемо неке занимљиве госте", оценио је Анђелић.

"На отварању ће бити наш познати и једини живи Србин пореклом у холивудској продукцији Питер Богдановић, као и Јиржи Менцел, добитник Оскара. Гост ће бити и познати продуцент Менахем Голан. Они ће имати и своје мастеркласове", најавио је он, а гости ће бити и аутори филмова из јединог такмичарског програма Феста "Европа ван Европе".

Што се тиче будућности Феста, приметио је да "увек може боље".

"Међутим, Фест нема много простора за ширење због неколико проблема, а први је - породица фестивала. Фест је пре 40 година био изузетна манифестација на целом Балкану. У међувремену су се многе средине развиле. Сада имате фестивал у Софији, у Мађарској, у региону, Сарајеву, Љубљани, Загребу, Пули. Сви они желе да имају слично значење и сличну величину као Фест", истакао је Анђелић.

Он је напоменуо да и у свету многи градови, због гледаности и публике, формирају фестивале па нема много простора да се обезбеде филмови, јер је конкуренција велика када све прво покупе Берлин, Кан и Венеција или Торонто.

Према његовом мишљењу, "ту Фест нема неку шансу, већ мора да се алтернативним начинима домогне гостију и зато је управо оријентација на младе редитеље, оне који долазе, којима ово може да буде нека одскочна даска".

Анђелић је протеклих дана боравио на фестивалу у Берлину на којем је, како је рекао "и ове године било доста политичких тема, али су се оне похабале или имају неку једнодимензионалност".

"Тај поглед на свет није разуђен како бисмо ми желели да буде. Доминирају теме актуелног политичког става Запада према догађањима, било да су они у Египту, на Далеком истоку... Онда се и аутори томе приклањају, јер свако гледа како ће да дође до средстава за филм", напоменуо је он.

Председник српске секције удружења новинара и критичара Фипресци Анђелић је у Берлину видео и контроверзни филм "У земљи крви и меда".

"Вредност филма Ањелине Џоли је ништавна у односу на прашину која се дигла око филма. Он је јако лоше прошао у Америци код гледалаца и код критичара. Мислим да му је посвећена претерана пажња, с обзиром на оно што филм приказује", рекао је он.

"Ако говоримо о филму, врло је просечан, барата многим клишеима и стереотипима. Ништа ново није донела. Што се тиче њеног односа према грађанском рату у Сарајеву, мислим да је њено тумачење, уз дужно поштовање, не мешајући се у уметничке слободе, у драматуршком смислу читав низ ствари потпуно погрешно поставило", оценио је Анђелић.

Он је додао да је "цео филм тако направљен да су за све проблеме тамо криви Срби", а да је сам филм, као остварење, прилично лоше направљен.

"Све је претерано на један памфлетски начин. Мислим да је то прилично слаб филм и да је много буке ни око чега", закључио је он.

(Танјуг)