Рођен је 3. маја 1961. на Душановцу, одрастао на Новом Београду, Електротехнички факултет напустио после прве године, а Факултет драмских уметности уписао пошто је упознао свет глуме кроз Драмско експериментални студио аматерског позоришта.
- Ношен том идејом ушао сам у ужи избор, и на моје одушевљење био сам примљен. И одмах затим избачен из куће, али су родитељи ипак прихватили моју одлуку - написао је Мандић у својој биографији на интернет презентацији позоришта „Бошко Буха”. Након дипломирања на Факултету драмских уметности у Београду, постао је члан управо позоришта „Бошко Буха”, чији је био и директор. Већ као млад глумац играо је у серији “Вук Караџић” поред Микија Манојловића и Александра Берчека, а тада га је, како каже, редитељ те монументалне серије Ђорђе Кадијевић, научио да само онај ко чека може да се бави глумом; говорио је да, није било никог с ким није желео да ради, нити оних који нису хтели да раде са њим.
Дочекао је бројне улоге у филму, серији и позоришту, међу којима ће се памтити ликови и реплике у филмовима „Лепа села, лепо горе”, „Ивкова слава”, „Мртав ладан”, „Пљачка Трећег рајха”, „Точкови”, „Три палме за две битанге и рибицу”, „Браћа по матери”, те у серијама „Село гори, а баба се чешља”, „Равна гора”, „Јагодићи”, „Бољи живот”.
Знатан део каријере посветио је деци, и памте се емисије „Бајка за лаку ноћ„ и „С оне стране дуге” која се емитовала на Трећем каналу националне телевизије. Водећи популарни шоу „С оне стране дуге”, током деведесетих година, постао је телевизијски јунак за децу, коју је зачарао питањем „Да ли си се заљубишка?”, а на коју је требало одговорити са „тамба” или „ламба”, односно да или не.
- По мени је суштина да направиш нешто што ће да остане генерацијама. Не као узор или икона, него да буде идеја на којој ће се после градити. И као човек и као глумац морам да будем искрен и отворен, нема никаквих тајни, нема скривених намера. Бити лицемер у овом послу је катастрофа. Или га радиш или не радиш. Кад ме сретне неко ко је пре двадесет година пратио дечју емисију коју сам радио, прво ме забрине колико сам матор, а онда ме врати у то време кад сам био млад, и буде ми драго. Видим да је и он запамтио нешто, јер сам несебично делио своја искуства са свима - записао је Мандић о себи. - Волео бих да једног дана, кад све дође на своје, да у неком миру и тишини могу да читам све оно што нисам стигао да прочитам, а занимало ме је, да слушам музику коју сам престао да слушам осим док возим ауто. Већ четврту годину снимам на селу, а немам појма о земљорадњи. Само желим да седим негде и да се не бавим ни са чим, да се дружим и попричам с неким, гледам у реку и дишем ваздух. То би ме препородило...
К. Р.
С оне стране туге
Изненадна смрт глумца Милорада Мандића Манде затекла је бројне колеге и пријатеље.
- Он је један од најбољих људи које сам познавао, а ког сам одлично упознао током снимања филма “Лепа села лепо горе” - каже Вања Булић, који је писао сценарио за филм који је режирао Срђан Драгојевић, а Манда глумио лик Виљушке. - Памтим га још из његових тинејџерских дана, док је био у Драмском експерименталном аматерском позоришту на Новом Београду, близу редакције у којој сам тада радио, и гледао сам га док је био млад и у пуној снази.
Редитељ Срђан Драгојевић замолио је медије да му дозволе да у миру оплаче свог пријатеља, а речима „с оне стране туге” Бранислав Трифуновић изразио је жаљење за колегом.
Жалост и неверица
Председник владе Србије Александар Вучић упутио је поводом смрти глумца Милорада Мандића Манде телеграм саучешћа његовој породици.
- Са неизмерном тугом и неверицом примио сам вест о изненадној смрти нашег прослављеног глумца Милорада Мандића Манде. У срцима публике остаће заувек забележена његова упечатљива остварења на филму, телевизији и у позоришту.Провео је и окончао живот на позоришним даскама, месту које је навише волео - наводи се између осталог у телеграму премијера.
Председник Србије Томислав Николић је поводом смрти истакнутог глумца изразио саучешће породици и пријатељима:
- Поштована породице Мандић, велики првак српског глумишта који је својим јединственим даром обележио епоху нашег театра, филма и телевизије, остаје записан у нашим срцима, сваком нашем осмеху, али и у историји српске уметности глуме.
