Овогодишњи наступ биће значајан за Игора Блажевића - прљавог инспектора Блажу и његове Кљунове, јер обележавају 20 година постојања. Блажевић је у разговору за „Дневник“ поделио две деценије групе у три фазе.
- Прва фаза је свакако почетак када група вежба у подруму и још не зна шта ће се десити, да ли ће ико да их препозна или ће остати и свирати само у тој гаражи, па ће се сви људи из групе касније запослити и маштати како су некада могли да успеју. Ми смо имали ту срећу да смо после годину дана вежбања одмах имали велике наступе од 1994. на 1995. годину у СКЦ-у и КСТ-у у Београду и постали смо љубимци студентске публике која је тада излазила на концерте, а уједно и учествовала у протестима против тадашњег режима.
Ми смо уграбили ту прилику у смислу да смо дискографски били активни, јер смо сваке две године објављивали нови албум. Први студијски „Плагијати и обраде“ изашао је 1996. године, па 1998. године „Секс, дрога, Бодирога“, где је хит песма „Лепа си Памела“ преокренула нашу каријеру и дала нам импулс од кога живимо и дан данас. Онда је 2000. године изашао концертни албум и две године касније студијски „Паре не враћамо“.
Онда је наступило неко затишје у вашем раду?
- То је друга фаза, односно криза средњих година. То је период када ми се иде раније на спавање, простата почиње све лошије да ме служи, не путује ми се нигде да свирам, постајем лењ и депресиван уз употребу лекова за смирење које људи у кризи средњих година узимају и то почиње група да трпи. Онда долазе и деца, па басиста добија четворо деце! Што би Зоран Кесић из емисије „24 минута“ рекао: „Будала“. Други гитариста добио је двоје деце и група почиње полако да се препушта бављењем пословима где има више прихода, пошто у музици приходи нису чести, ни константни.
Последња фаза се, претпостављам, односи на актуелни период?
- Сада, када славимо 20 година, схватамо да би опет могли да обрадујемо људе са неким новим издањем и надамо се да ће се то десити у наредне две године. Поново смо ушли у тај подрум из ког смо почели са истим ентузијазмом као да смо на почетку каријере, осећамо ту жар да се дружимо, јер су нам се животи консолидовали. Добро, неко се и развео, али живот иде даље. Надам се да ћемо као група трајати и 30 и 40 година.
Интересантан је ваш приступ рокенролу. То су весели тонови и шаљиви текстови. Да ли након ове кризе средњих година можемо да очекујемо озбиљније песме и „тежи“ албум?
- Мислим да је то тешко оствариво. То има везе са карактером. Ја сам таква особа, па није ни чудо да имам надимак „Блажа“. То значи да сам блага особа, много волим децу, људе, животиње и цвеће и онда ту љубав према животу на неки начин покушавам људима да пренесем. Уједно, пошто сам се одувек дивио хумористима попут Питера Селерса до „Мистер Бина“, преко нашег Чкаље, сада актуелног Гагија Јовановића и других, онда сам покушавао да ту врсту неке разбибриге, то јест забаве и хумора, пренесем кроз наше текстове.
Успео сам ту да провучем и неке своје животне ставове, али су се они често загубили у тој духовитости. Узмимо за пример песму „Секс, дрога, Бодирога“ чији је текст прилично опор, јер причамо о деведесетима. Шта нам је тада било остало: само секс, дрога и спортски резултати који су нам давали наду да ће бити боље. И сада је та песма актуелна, јер код нас је таква ситуација да никад није добро, да нам се увек нешто дешава и све нам је лошије, па ће, сходно томе, вероватно, такви бити и нови текстови. Вероватно са пуно хумора, али опет ћу негде провући свог критичког става, па ко примети - приметиће.
Да ли је Блажа као забављач тражен и за забаве ван рокенрол сцене. Да ли су вас звали да наступате на свадбама?
- Како да не. Човек када је забављач, он свакако долази у ситуацију да добија понуде за такве догађаје. Ја сам то радио шест-седам пута до сада и никада се нисам покајао. Али не са бендом. Ја дођем као специјални гост, а група која свира на свадби онда буде моја музичка пратња. Пре тога се чујемо да навежбају десетак мојих песама. Ту је иста размена енергије, јер ти сватови су обично и публика која долази на рок концерте, па онда желе да имају и неког ко је из тог рок света да мало промени вече. И увек буде забавно. Прошле године баш сам био гост на свадби у Новом Саду и било је сјајно искуство и цела атмосфера је подсећала на Концерт године на Спенсу, иако је била свадба и очекивало се да се нешто друго догоди.
Александар Савановић
Сребрни Блажа за сребрне кошаркаше
Публика на НС Концерту године имаће прилике да виде прљавог инспектора Блажу у новом оутфиту - са сребрним сакоом, који је носио и приликом разговора за наше новине.
- После Суперменовог одела који сам носио пет-шест година, па онда Елвисовог „краљевског“ одела, сада сам сашио сребрни сако који је пре свега посвета кошаркашима Србије који су са тренером Салетом Ђорђевићем освојили оно невероватно сребро на Светском првенству у невероватно јакој конкуренцији. Са друге стране, ово је посвета мени, јер ми се приближава 25 година брака, то јест „сребрна свадба“. То је, на неки начин, посвета и мојој супрузи која је издржала са мном све те године. И она заслужује сребрну медаљу - каже Блажа.
