чита 40 милиона људи, посебна је издавачка мисија не само за младе, већ и за домаће новине, које су последњих деценија огрезле у “жутило”, незнање и лошу фотографију. Јер, оно што су у светским релацијама образовања Оксфорд или Харвард, то је за глобално новинарство 128 година стар “Нешенал Џиографик”. Елита писаца, научника и сниматеља који су допирали до најтајанственијих кутака планете, пратили феномене биљног и животињског света, али и друштвене прилике - утемељили су блиставу школу репортаже и фотографије, поставивши стандарде којима теже сви светски новински издавачи.
Све је почело 27. јануара 1888. у Вашингтону када је на иницијативу 33 географа, метеоролога, картографа и природњака основано “Национално Географско друштво”. Првобитни разлог окупљања била је потреба за стварањем организације за ширење географског знања и промоцију очувања светских културних, историјских и природних извора. Од скромних почетака, оно врло брзо прераста у институцију чија интересовања укључују географију и природне науке, промоцију локалних знаменитости, као и истраживање прошлости различитих цивилизација. Две недеље пре званичног оснивања на Лафајет Скверу (у близини Беле куће), иницијативу за стварање удружења покренуо је Гардинер Грин Хабард, правник и филантроп, који је касније изабран за првог председника “Националног Географског друштва”.
Друштво је у октобру 1888. покренуло први број часописа “Нешенал Џиографик”. Био је то танак магазин са једноличним жутим корицама (и до данас су остале његов препознатљиви знак), који је дистрибуиран само међу 200 потписника оснивачке повеље. У јануару 1896, нередовно издавани “Нешенал Џиографик” постаје месечник, а годину дана касније долази и до кадровских промена. Наиме, Гардинер Грин Хабард је умро 1897, а његов зет, познати научник Александар Грем Бел прихвата положај новог председника. Чувени проналазач је одустао од покушаја повећања тиража преко продаје у киосцима и понудио часопис свакоме ко је хтео да постане члан Удружења. Уместо да га купују, људи су били у могућности да уплате чланарину и, како је Изабел Рос касније написала - “домар, водоинсталатер и најусамљенији светионичар могли су са краљевима и научницима да деле задовољство слања експедиције у Перу или истраживача Јужног пола”.
Друга Белова битна одлука састојала се у ангажовању Гилберта Х. Гросвенора, који је својим идејама и иновативним управљањем од часописа пуног хладних географских података створио магазин који је дочаравао слику о свету која је била пуна духа и живота. Он је од својих новинара очекивао свеж и узбудљив стил, репортаже написане са лица места како би читаоци имали што аутентичнији утисак о поднебљу које се представља. Током деценије после Другог светског рата, чланство је са два милиона порасло на пет и по милиона укњижених симпатизера. Савремени графички изглед и увођење фотографија у боји поставили су темеље пионирској улози “Нешенал Џиографика” у фото-новинарству. Осим тога, он је био први часопис који је објавио фотографије животиња снимљене ноћу, као и фотографије подводног света. Овај магазин је 1959. увео и редовну употребу слике у боји на насловној страници.
Синиша Ковачевић
Седам хиљада експедиција
Данас, “Нешенал Џиографик сосајети” броји петнаест милиона чланова. Уз издавање часописа, Друштво је током 128 година постојања спонзорисало више од седам хиљада експедиција и истраживачких пројеката. Године 1959. покренут је и “Нешенал Џиографик канал”, у почетку само на енглеском да би у међувремену емитовање било омогућено на великом броју националних ТВ мрежа. Осим званичног часописа, Друштво данас објављује и друге магазине, мапе, интернет и видео производе на многим светским језицима. “Нешенал Џиографик” је у почетку излазио само на енглеском, а данас се објављује на 37 језика.
