и дречавим колор корицама, део су одрастања генерација дечака и девојчица Западног света, посебно у другој половини 20. века. Јефтина забава која великим тиражима доноси профит - то је била улога стрип у окриљу корпоративног издавачког бизниса.
Да би се задатак испунио, уредници су непрестано трагали за садржајима који ће још боље продавати робу. На тржишту САД-а, које је тај рецепт и промовисало, борба за публику није познавала границе па је сваки потенцијални смер интересовања читалаца истраживан и, макар пробе ради, задовољаван. Тако су експлицитни палп хорор и уврнути научнофантастични стрипови из „Е. Ц.“ едиција („Entertaiment Comics“ naslednik „Educational Comic“) привукли велику пажњу тинејyерске публике што је „изродило“ и врхунски пародијско-сатирични магазин „Мад“ из 1952. године.
Бурна реакција конзервативно-мелограђанских снага забринутих за ментално здравље омладине (кад је већ прохибиција неславно пропала) натерала је естаблишмент да 1954. године стрипове прогласи штетним и непожељним што је уз масовни бојкот сломило бројне издаваче (нешто слично се, мало раније десило у Југославији у „организацији“ прогресивних снага). Да би се спасло шта се може, стрип индустрија је основала сопствену цензуру (фамозни ЧА) која је „кројила“ будућу пожељну понуду „прича у сликама“. Успон рок’н’рол музике и хипи покрета, односно друштвено ангажовање младих (од борби за права црнаца до отпора рату у Вијетнаму) утицаће и да се стрип колико-толико опорави и врати тамо где је био; један од носилаца тог поврата је био издавач Ворен са издањима „Цреепy“ („Језиво“ из 1964) и „Еерие“ („Грозно“ из 1966) у којима се осећао дух славних „ЕЦ“ времена. „Creepy“ и „Eerie“ су окупили низ „слободњака-независних“ стрип великана спремних да реализују задатке ових магазина и његових „домаћина“ ујка Језе и рођака Грозе, а који су били да се читаоцима следи „црв у жилама“ и приреди им се „ужасавајуће весеље“. За достизање ових резултата била су дозвољена сва средства којих би се сценаристи и цртачи досетили што је омогућило да се потпуно „размашу“, допуњују постојећу и развијају нову жанровску иконографију, али и да траже свеже теме и приповедачке/цртачке поступке. Резултати су, наравно, били неједнако успешни - квалитетни али је помак како у жанровима тако и у развоју стрип техника био очигледан.
У плејади сарадника ових магазина запажено место заузима и Хосе Ортиз (1932-2013), Шпанац који је и пре него што се 1974. године прикључио Ворену био активан и продуктиван цртач. За непуну деценију сарадње са Вореном, Ортиз је нацртао око 120 стрипова што га убраја међу најпродуктивније извођаче стрип радова. По повратку у Шпанију Ортиз ће у сарадњи са сценаристом Сегуром започети постапокалитчки серијал „Хомбре“ (који ће му донети велику славу) а потом и друге серијале (Бартон и Цид, Морган). Ортиз је цртао и за многе енглеске издаваче као и за италијанског Бонелија (мега епизоде Текса Вилера). Брзина Ортизовог рада (и по три табле дневно) учинила га је пожељним сарадником издавача који дају кратке рокове; но, упркос велике продукције Ортиз је успевао да задржи стандардно добар цртеж у препознатљивом стилу који је од почетних тврдих линија еволуиралао у јединствени спој редуковано-карикатуралног цртежа, не нужно анатомски адекватног, лелујавих сенки и тврде поделе на светло и мрак. Овај се манир показао веома прилагодљивим сваковрсним темама, односно и традиционалистички конципираним и акционо размаханим и монтираним таблама. Ортиз једнако успешно црта призоре из прошлости и будућности, лепотице и чудовишта, егзотична мора, прерије Дивљег запада и велеграде, сунчане пустиње и злокобне пределе магли, уклетих замака и подераних завеса иза којих се крију свакакви ужаси. Као врхунског професионалца њега ни једна приче не затиче неспремног.
Књига компликованог наслова „Creepu представља: Хосе Ортиз Дефинитивна колекција прича и илустрација објављених на страницама магазина Цреепy и Еерие - Апокалипса и друге приче, том 1“ оригинално објављена 2014. и исте године издата код нас захваљујући агилном „Darkwood“-у у едицији „Језовик“, сабира богатство Ортизових стрипова расутих по овим магазинима чинећи их доступним новим генерацијама и потврђујући да је реч о врхунском уметнику. Овај том чине, уз две допадљиве минијатуре („Гоблин“ и „Звездано дете“), серијали креирани у неколико наставака. Почетни „Апокалиса“, сценаристе Бада Луиса, чине целине „Рат“, „Глад“, „Куга“ и „Смрт“ а њихове циничне приче дозвољавају Ортизу да се потпуно размаше цртајући импозантне минијатуре и слике преко читаве странице. „Демони Yеремаје Колда“, сценарио Бад Луис, су амбициозно хорор замешатељство које је Ортизу дозволило да шета од Њу Мексика до Сан Франциска из 1914. године. Серијал „Пробисвет“ смештен у Јапан, у сумрак ере самураја, 1854. године бави се шароликим друштвом, од нинyи до Црног демона, бога који вришти, а све се то врти око симпатичног, пргавог Ирца Хјуза Сали Саливена. „Нуклеарна хит парада Жестоког Yоа“, сценаристе Yима Стенструма, којој је први наставак нацртао легендарни Ричард Корбен, шаљива је постапокалиптичка играрија која ће измамити осмех читаоцима што због саме приче, а што због Ортизових цртачких гег враголија.
У коначном сагледавању ова је књига документ о духу једне епохе који је врхунски стрип уметник Хосе Ортиз преточио у сјајне „приче у сликама“ које плене пажњу и разгаљују машту знатижељних читалаца.
Илија Бакић
Лепотице и чудовишта
Ортиз једнако успешно црта призоре из прошлости и будућности, лепотице и чудовишта, егзотична мора, прерије Дивљег запада и велеграде, сунчане пустиње и злокобне пределе магли, уклетих замака и подераних завеса иза којих се крију свакакви ужаси.
