у случајевима када се овакве композиције ипак нађу пред публиком, испоставља се да предрасуде нису тачне, те да слушаоци добро прихватају актуелна дела савремених аутора. Недавни концерт Гудачког оркестра, женског хора и солиста новосадског Студија “Орфелин” са диригентом Тамаром Адамов Петијевић у Синагоги представио је публици интригантан и лепо компонован избор дела савремених војвођанских композитора, који је релативно добром посетом и топлим реакцијама присутних потврдио претходну тврдњу.
Овај музички догађај организовало је Удружење композитора Војводине као свој редовни годишњи концерт, дајући на тај начин допринос афирмацији и представљању савременог домаћег музичког стваралаштва. Пошто је концерт организовала управо еснафска, композиторска асоцијација, могло се претпоставити да ће музички садржај вечери бити пажљиво биран и пробран. И заиста се тако и догодило, те су присутни љубитељи музике имали прилике за упознавање са новим оркестарским делима аутора млађе и средње генерације, али и за поновни сусрет са музиком једног од најистакнутијих војвођанских композитора двадесетог века, Рудолфа Бручија.
На самом почетку вечери чланови Гудачког оркестра Студија “Орфелин” под сугестивним диригентским вођством Тамаре Адамов Петијевић извели су композицију “Кристали” младог новосадског композитора Љубомира Николића, дело изграђено на непрестаном преплету и метаморфозама слојевитих тонских структура, да би потом уследила интерпретација композиције са насловом “Идила” ауторке Александре Степановић, опуса оствареног у форми варијација за гудачки оркестар, лаких мелодијских обриса и на тренутке фолклорног призвука, који је у ангажованом тумачењу чланова овога ансамбла ефектно зазвучао. Наставак концерта донео је упечатљиво тумачење композиције “RYOKO, the road within”, младе композиторке Доротее Вејновић, опуса реске, узбуркане евокативности и ћудљивих, непредвидивих мелодијских обрта, након чега су музичари “Орфелина” слушаоцима пружили стабилно и полетно тумачење Варијација за гудачки оркестар Станиславе Гајић. Први део програма закључила је потом енергична и прецизна интерпретација композиције “Одјеци” за гудачки оркестар, клавир и удараљке аутора старије генерације Стевана Дивјаковића, дела широких звучних планова и моћних развојних токова, који су кулминирали у салвама френетичних и заглушних тонских бујица, наглашеним оштрим ритмичким нагласцима ударачких инструмената и клавира.
У другом делу вечери уследило је извођење монументалне Кантате “Србија” великана наше музике, Рудолфа Бручија, по тексту истоимене поеме Оскара Давича, написане за особени извођачки ансамбл који укључује вокалног солисту - баритон, женски хор, дувачке инструменте, клавир, харфу и удараљке. Кантата “Србија” премијерно изведена давне 1962. године у Београду, која је настала у периоду Бручијеве пуне стваралачке зрелости, које се услед оригиналности и смелости музичког израза и снаге ауторског замаха сврставају међу најзначајнија дела српске музике двадесетог века. Приликом извођења кантате, уз чланице хора и музичаре “Орфелина” као солиста је наступио баритон Васа Стајкић, допуњујући овај невелики, али складни извођачки ансамбл, чији чланови су у блиској сарадњи са концентрисаном диригенткињом Тамаром Адамов Петијевић остварили узбудљиву и драматичну интертретацију Бручијеве музике, у сталном смењивању лаганих одсека нежне лиричности и драматских провала бурне експресивности, која је у великом стилу закључила концерт.
Ако је судити по топлим и срдачним аплаузима слушалаца, било је то збиља успешно и занимљиво представљање дела савремене домаће музике. Управо због те намере представљања стваралаштва младих композитора, штета је што се на штампаном програму овог концерта није могло прочитати ништа више о репертоару и ауторима, сем њихових имена и наслова њихових дела.
Б. Хложан
