чији је лик и дело снажно утицао на развој српске културе и уметности 19. века. Из приватног власништва откупљена је његова слика Скидање с крста, датована, на основу сликаревог записа, у 1833. годину. Ова аквизиција, која употпуњује колекцију Димитрија Аврамовића у Галерији и важан је корак у обједињењу српских дела од највећег значаја, представљена је прексиноћ на свечаности поводом Дана Матичине галерије и обележевања 168.године постојања.
Говорећи о свим значајним изложбама и другим манифестацијама које су обележиле протеклу годину мр Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске најавила је нови национални пројекат, у сарадњи са Матицом српском и Народним музејем у Београду који баштини највећи број слика Димитрија Аврамовића, а то је приређивање велике монографске студије и ретроспективне изложбе овог свестраног културног посленика - сликара, писца, преводиоца, карикатуристе.
Својим теоретским радом и ликовним изразом Аврамовић је повезао универзалне вредности са особеностима националног бића, са јасном намером да српски уметнички канон постане део свеукупне реформе јавног и културног живота. Такође, један је од сликара који су се током студија у Бечу и Пешти окупљали око Матице српске и помажући њен рад уписали у Матичине чланове.
Др Игор Борозан, доцент Филозофског факултета у Београду представио је Димитрија Аврамовића као несумњиво најзначајнију личност у ликовној уметности прве половине 19. века који је остварио велики утицај што се тиче и ликовних дела и теоријског рада. Говорећи о религијском опусу овог уметника и ангажованог теоретичара и композицији „Скидање с крста“ др Игор Борозан, навео је одсуство назаренске пикторалне логике и усклађивање са каснобарокним религијским тенденцијама. Као полазник бечке Ликовне академије, Аврамовић је био упознат са еклектичким стилским изразима позног 18. века, као и културном и верском климом на размеђи векова.
Ова слика је употпунила поглед на дело Димитрија Аврамовића, а настала је, вероватно како сматра др Борозан на основу копије једног касно барокног еклетичарског модела сликања који баштини универзалне идеале лепог, а који су у овом случају пренети у драматични патос.
Уз потрете значајних личности Аврамовић је између осталог аутор монументалног фреско циклус у Саборној цркви у Београду, иконостаса у цркви у Тополи и цркви манастира у Врднику, а започео је да ради иконе и за цркву у свом родном месту Шајкашу, али га је прерана смрт у 40. години у томе зауставила. Заинтересован за српске старине обилазио је манастире као и Свету Гору, а након тог путовања објавио је и две књиге. Деловао је и као преводилац, објавио је Вилкенманову Историју древне уметности, као и дело италијанског сликара Антонија Коређа. Сматра се једним од првих стваралаца политичких карикатура којима се јављао у тадашњим листовима, ангажовано, убојито и оне се сматрају значајним делом његовог опуса.
- Кроз Аврамовићев живот читамо пренос европских искустава, интелектуалних, идејних , уметничких најпре на простор Срба у Војводини и потом на простор Срба у Кнежевини Србији, сваки пут кроз једну стваралачку визуру и потом симболични повратак тих новостечених искуства у Кнежевини Србији назад на подручје Новог Сада и на простор где живе Срби северно од Саве и Дунава – нагласио је Борозан. -У томе је значај и кључ Димитрија Аврамовића који је био необично свестрана личност, не само уметник, ни „извођач радова“ и идеја других, него активни састваралац уметничке, ликовне културе Срба са обе стране Саве и Дунава и у томе је и његов највећи значај, како превода и дела које је писао и политичких карикатура, тако и монументалног фреско циклуса у Саборној цркви у Београду који су остали као главни темељи и место сећања целокупног његовог сликарства и богатог дела веома подстицајног за будуће истраживаче.
Негујући традицију доброчинства и пријатељства са институцијама и појединцима,на свечаности су додељене захвалница Клуба пријатеља Галерије Матице српске онима који су током протекле године учествовали у програмима Галерије и допринели њеном успешном раду на очувању и презентацији националне уметности, као и обнови зграде.
Нина Попов
