управом Владислава Чернушенка.
Манифестацију којом се Београд поноси од њеног оснивања 1969. године, 46. по реду празник класичне музике, званично је отворио у име оснивача Скупштине града градоначелник Синиша Мали.
Он је рекао да Бемус од оснивања до данас представља једну од најугледнијих и најважнијих културних манифестација у граду, да су протеклих деценија наступали најзначајнији уметници епохе и филхармонијски оркестри из целог света.
"Уживали смо у наступима Карајана, Мехте, Ростроповича, Рихтера, Мајског и многих других великана светске музичке сцене, Београд је већ деценијама сваког октобра престоница музичке свечаности највећег квалитета и то је традиција према којој ћемо се и у будуће односити са највећом пажњом", истакао је градоначелник.
Ццаст првог наступа на овогодишњем Бемусу имао је руски хор Глинка чија историја сеже пет векова уназад. Врхунски вокални уметници које је публика у Србији до сада много пута одушевљено слушала, пред неколико хиљада посетилаца у Сава центру још једном су показали сву раскош најтананијег инструмента, људског гласа.
Након извођења државних химни Србије и Русије, мешовити хор Глинка је концерт почео
музиком Стевана Стојановића Мокрањца (1856-1914) једног од три програмска ослонца овогодишњег Бемуса и најзначније личности у српској музичкој култури чија се стогодишњица смрти обележава ове године.
Мокрањац је претежно стварао хорска дела заснована на народним напевима, једно од његових најизвођенијих духовних дела је Литургија св. Јована Златоустог за мешовити хор из које је Глинка меко и анђеоски топло отпевао "Тебе појем" уз салве аплауза.
Вокални уметници префињеног израза са дубоким разумевањем отпевали су трећу песму канона Њест свајт из Мокрањчевог Опела у фис-молу.
Након духовних композиција уследило је виртуозно извођење једне од најсложеније Мокрањчеве руковети, Пете руковети (Из моје домовине) из његовог централног опуса световне музике.
Хор Глинка основао је 1479. године цар Иван III као Царско певачко свештенство, и до почетка 18. века су деловали у Москви. У време Петра Великог певачи су увек били близу цара који им се и сам придруживао у певању, 1703. године преименован је у Дворски хор и учествовао је у свечаностима поводом оснивања Санкт Петербурга.
Са хором су у његовој дугој историји радили изузетни руски композитори Дмитриј Бортњански, Михаил Иванович Глинка, Милиј Балакирјев, Николај Римски Корсаков и оставили значајан траг. У савремено доба хор је доживео препород 1974.године када је на његово чело дошао Чернушенко, велики диригент, носилац звања Народни уметник Русије.
Чернушенко за рад са хором одабира ремек дела руске и европске класичне музике, дела савремених руских композитора али и заборављена или мање позната дела руске музичке баштине.
Публици 46.Бемуса са хором Глинка представио је музику Георгија Свиридова (1915-1988), руског неоромантичарског композитора окренутог ка руској народној традицији, значајног по делима вокалне музике. Хор Глинка је извео духовну композицију "Три хора" компоновану за историјску драму "Цар Фјодор Иванович" Алексеја Толстоја.
Хор је извео Два фрагмента из хорске симфоније са радњом Звона Валерија Гаврилина (1939-1999), једну од најчешће извођених композиција протојереја Александра Косолапова "Утверди Боже" и неке од најпознатијих руских народних песама.
Упркос финасијским тешкоћама, 46.Бемус је отворен и то врхунским уметничким догађајем. Како је рекао уметнички директор Светислав Божић, позвани су они уметници који воле Београд и који су у своју уметност уградили дар, поштовање и велико умеће.
(Танјуг)
