Представа под називом „Сирано”, која ће се премијерно извести у петак 13. маја (20,30) на Сцени „Раша Плаовић „ у режији Ивана Вуковића. Насловну Сирана и улогу Монфлерија тумачи Милош Ђорђевић, лик Роксане поверен је Сузани Лукић, Гиш/сестра Сара/Дечак ће бити Никола Вујовић, Кристијана и Гардисту дочараће Урош Јаковљевић, а Рагна/сестру Клеру/Грађанина - Горан Јевтић.
Ростан је инспирацију за овај комад пронашао у животу и делу Сирана де Бержерака, француског писца из прве половине 17. века, који је као мускетар учествовао у опсади Араса. Ово је прича из 1897. године, о неузвраћеној љубави Сирана, духовитог и сјајног песника, “усамљеног у свом времену”. Но, сам Ростан каже да је „Сирано” херојска комедија.
У Народном позоришту у Београду ово је седма поставка овог класичног дела француске књижевности. Представа је први пут изведена 21. марта 1914. године у режији Александра Ивановича Андрејева који је насловни лик племића и војника монструозно великог носа, изванредног мачеваоца, вештог песника и музичара, поверио Витомиру Богићу. Роксану је играла Марија Таборска, улогу Конте де Гиша тумачио је Милорад Гавриловић, а Кристијана де Невијета Саша Златковић.
Наредна премијера одржана је 7. фебруара 1928. године у режији Бранка Гавеле, а Сирана, особе посебног богатства духа и осећаја части који не успева да превлада хендикепираност сопственим изгледом, поново је играо Витомир Богић, Роксана је била Зорка Златковић, Конт де Гиш Драгољуб Гошић, док је Кристијана тумачио В. Јовановић.
Деценију касније, 1. фебруара 1938. године, урађена је трећа поставка “Сирана де Бержерака” на сцени националног театра. Представу је режирао Брана Војновић, насловну улогу тумачио је Миливоје Живановић, у алтернацији са Светоликом Никачевићем, лик Роксане био је поверен Деси Дугалић, а Конте де Гиш и Кристијан, још једном, су били Драгољуб Гошић и В. Јовановић.
На нову поставку, четврту по реду и прву после Другог светског рата, чекало се 12. година. Представа је премијерно изведена 31. марта 1950. године у режији Браслава Борозана, који је урадио и сценографију. У насловној улози био је Љубиша Јовановић, Роксану је играла Олга Скригин, Конт де Гиш је био Раша Плаовић, а Кристијан Васа Пантелић.
У сарадњи са сценографом Владимиром Маренићем и костимографом Љиљаном Драговић, Борозан је Ростанову херојску комедију поставио још једном – 29. јануара 1968. године. Насловну ролу тумачио је Мија Алексић, улогу Роксане играла је Вера Чукић, Конте де Гиша Васа Пантелић, а Кристијана - Драган Оцокољић. Последњу поставку, чија је премијера одржана 22. марта 1991. године, урадио је Егон Савин, а у подели су били Предраг Мики Манојловић (Сирано де Бержерак), Ивана Михић (Роксана), Бранко Видаковић (Кристијан де Невијет), Предраг Ејдус (Конт де Гиш), Павле Минчић (Рагно), Радован Миљанић (Ле Бре), Бранко Јеринић (Капетан Карбон де Кастел – Жалу), Драган Николић, Андреја Маричић, Предраг Милетић, Предраг Коларевић (Кадети), Гојко Балетић (Лињијер), Добрила Стојнић (Дружбеница Роксанина)...
В. Ђуричић
Да разгали и забави
Име и стваралачко надахнуће Едмона Ростана (1868. – 1918) живе до нашег времена, захваљујући умећу овог песника да разгали и забави, да бујном маштом призове неку замишљену прошлост и да јој да стиховну чар и лепоту, елеганцију и сјај. То умеће дошло је до врхунца управо у “Сирану де Бержераку”, у којем је инспирацију пронашао у животу и делу истоименог француског писца из прве половине 17. века.
