Духовност у музици важнија од било које каријере

Композитор Стеван Ковач Тикмајер припада кругу стваралаца који одавно имају место у музичкој биографији Новог Сада, и њен су највреднији део. Из ове средине је потекло неколико композитора који су се потврдили

и у иностранству, међу њима и Тикмајер, који већ више од две деценије живи и ради у Француској, али и даље овде наступа.

Тикмајер је управо ових дана, у Заводу за културу Војводине, извео свој мултимедијални перформанс “Међупростори… одсутности”, клавирски концерт употпуњен визуелним пројекцијама, посвећен успомени на Ласла Керекеша, неоавангардног уметника, потеклог такође с војвођанских простора.

* Шта вас за ову средину највише везује: неки мириси, људи, зграда Академије, Дома у Николајевској улици?

- Помало све од тога. Могу да кажем, сасвим слободно, без икаквог претеривања, и улагивања, да оно што тамо радим у последњих двадесет и нешто година, у принципу изгледа као дијалог с овим културним наслеђем, и не само с овим, него уопште са средњоевропским, које је мени јако важно. Ту је у игри и Будимпешта. Беч је већ нешто друго, мада моја породица има и тамо неких далеких корена. Та средњоисточно-европска релација, то културно наслеђе, мени је и даље, хајде да кажем, интелектуална храна. Наравно, поштујем земљу у којој живим, међутим, тешко да могу да се идентификујем с том културом, утолико пре што је стварно јако различита. У сваком случају, то може да има неке добре и занимљиве интерференце, али и даље размишљам главом коју сам оставио овде.

* Занимљив је, у том контексту, наслов перформанса “Међупростори... одсутности”, као да има пуно симболике у њему.

- Наравно. У ствари, то је наслов мог новог ЦД - а који ће ускоро изаћи. Може лако да се догоди да буде и последњи, пошто се с овим променама у дигиталној технологији већ годинама шушка да их више неће бити. Међупростори су неки простори у којима се ја налазим, и физички, и психички можда више. За одсуствовања, нажалост, могу да кажем да све више мојих старих пријатеља из оне епохе нема. Све их је нешто ређе и мање. И овај перформанс је омаж Ласлу Керекешу који, нажалост, спада у групу оних који су отишли.

* Тај наслов се заправо односи и на саму музику?

- Јесте, у сваком случају. Знате шта, без икаквих претензија, рекао бих да сам отворен за сву врсту естетика те врсте, неких техника и технологија, и на неки начин их инкорпорирам у свој рад, кроз моје сито то пролази, али видим да сам одсутан у томе, зато што тешко могу да прихватим неке ствари. Врло сам свестан да то ради против мене, и моје каријере, али ја то другачије не могу да сагледавам и да видим. Немам ништа против да свако има неки свој избор, али мени је духовност у музици, не причам о религији мада наравно не морамо искључити религију, ни религије што је још занимљивије, неупоредиво важнија од било какве каријере, помодарности или не знам чега.

* Ево, већ петнаест година живимо у 21. веку. Има ли неких назнака куда музика сада иде? Можда, после постмодернистичких цитата, ка томе да буде интегрална?

- Знате шта, то ја покушавам већ доста дуго, али то опет игра против мене. Пре бих то описао, бар у мом случају, као некакав синтетички дух, који би на један органски начин у себи објединио сва та искуства. Та искуства су била у 20. веку нарочито део некаквих идеологија и идеолошких заблуда. Било је такво време вере у апсолутну новину, па у технологију, то смо већ видели па нам се обија о главу, што опет диктира тржиште. Али кад погледате, људи се стравично затварају у неке потпуно раздељене школе, естетике, и наравно мрзе један другог, што неком вади добар залогај из уста. Не могу тако да размишљам, и уопште не могу да схватим зашто то тако функционише.

Где то све иде, ја не знам, али се бојим да то може да потраје.

Наташа Пејчић

 

Музика се више не слуша...

- Стравично се мења конзумирање музике. Млади преко тих паметних, полупаметних или глупих телефона слушају музику, или на интернету, али оно што је стварно занимљиво кад их гледате је да то раде првих десет-петнаест секунди, и то је то. Немају више живаца ни за три минута, што је некад било, а некмоли за нешто друго. Бојим се да се музика више не слуша, него се конзумира. То је велика разлика.

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести