Емоција лишена патетике

Одабрани репертоар руских аутора, основа педагошке клавирске литературе која се негује у свим високим педагошким институцијама у некадашњем Совјетском Савезу,

наравно, и на Државном конзерваторијуму “Чајковски“ у Москви, који је похађала током целине својих редовних и постдипломских студија, Биљана Горуновић, некадашња одлична ученица реномираног професора Глеба Акселрода, а сада и сама угледни педагог и шеф Катедре за клавир Академије уметности у Новом Саду, осмислила је као омаж чувеној руској школи пијанизма, односно спомен на композиторске и пијанистичке  великане земље у којој се образовала и успешно наступала.

Свој изразито романтичарски, али и разноврсни реситал дела Александра Скрјабина, Сергеја Рахмањинова и њиховог млађег савременика Николаја Метнера, одреда и незаборавних мајстора свирања на клавиру, те једне Листове парафразе Полонезе из опере „Евгеније Оњегин“ Петра Чајковског; приредила је најпре 8. децембра у Београду, у циклусу „Уредник/уметник у гостима”, у организацији Центра за музику Коларчеве задужбине, да би га недељу дана касније поновила и у новосадској Синагоги као део А - феста у организацији Академије уметности.

Своја технички заокружена, „уредна“, али и врло креативна тумачења, свака с добро „прочитаним“ композиторовим замислима и одговарајућим смислом, али и личним интерпретативним печатом, уметница је започела делима Николаја Метнера, која су пођеднако пленила и прегледном слојевитошћу и фино дозираним, никад прегрубим, преоштрим или прејаким динамичким и агогичким супротностима. Клавирски тон Биљане Горуновић је култивисан и мек и звучи топло и заобљено, што се показало већ у лепим лирским, емотивно донетим минијатурама овог прилично дуго запостављеног ствараоца и пијанисте (Арабеска оп.7, бр.1 и Канцона серенада оп.38, бр. 6 у це-молу).

Готово неприметно, уронила је затим у наглашено чаролику атмосферу Сонате оп. 25, бр.1 у це-молу (Соната - бајка), шесту од 14 композиција овог жанра истог аутора (једино она је била и на Рахмањиновљевом концертном репертоару), назначену већ од првих тактова. Ако је репертоарски акценат одабраних капиталних аутора и дела у првој половини вечери био стављен на Метнеров троставачни опус, за којом је уследила поменута необична Листова прерада чувене Полонезе Чајковског, другу половину концерта и његов укупни врхунац обележила је Друга соната у бе–молу Сергеја Рахмањинова, цео реситал развивши и уздигавши у пуном замаху до симфонијских димензија и узбудљиве звучности.

Уведена Скрјабиновим Прелидом и Ноктурном за леву руку, повезаним јединственим мелодијским током узвишене, управо нестварне тонске лепоте и експресивности, и ова, попут Метнерове, својеврсна програмска соната, изведена је у правој мери адекватне изражајности, и упркос преовлађујуће садржајне патетичности и узнемирености, као и тамног карактера и колорита, без истицања претеране драматичности, страствености и експлозивности. И овде спретно градећи целину композиције, уверљиво откривајући њену приповедност кроз испреплетеност драмских и лирских тема, пијанисткиња се држала праве мере у доношењу великих контраста и претежне лиричности предавања, остављајући утисак слободног импровизирања, али увек чувајући компактност и чврстину облика.

Марија Адамов

 

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести