као солисткиња ће наступити млада руска пијанисткиња Евелин Березовски која ће, под диригентским вођством Предрага Госте, извести Концерт за клавир и оркестар бр. 3 у д-молу Сергеја Рахмањинова.
Евелин Березовски је рођена у Москви 1991, са пет година је почела да свира клавир, већ од седме је јавно наступала, а у једанаестој је први пут засвирала и с оркестром. Све то и није чудно, с обзиром на то да јој је отац познати пијаниста Борис Березовски, којег смо 2009. имали прилику да слушамо на Номусу и чијим је стопама кренула, и засад се врло добро сналази, тражећи сопствени пут као било који млади музичар и доказујући свој таленат успесима.
Уз концертну активност у Великој Британији, Француској, Белгији, Немачкој и Америци, Евелин Березовски је учествовала и на тамичењима.У фебруару 2012. освојила је прву награду на Међународном пијанистичком такмичењу у Лањи сир-Марну, такође и награду публике, као награду градоначелника и студентску награду Париског конзерваторијума. У последње две године све чешће наступа, како на реситалима, тако и са оркестрима.
Будући да сте одрастали у породици музичара, чини се да је клавир био као нека врста огромне играчке коју сте имали од првог дана. Да ли сте га одмах заволели као дете, или сте можда желели да свирате неки други инструмент?
– У праву сте, мада ми је клавир више био као кревет - често сам умела да заспим испод њега, слушајући свог оца како свира. Мислила сам да волим виолину, али сам у једном тренутку одустала од покушаја да научим да је свирам, због чудне позиције руке коју притом мораш да имаш.
Врло је импресивно почети тако рано с јавним наступима. Да ли то значи да сте одавно изгубили страх од изласка пред публику, и да данас више немате трему?
– Не, уопште није тако. Сваки концерт је другачији, па тако и свака публика. Има ситуација у којима сам потпуно опуштена пред врло велики и значајан концерт, као и оних када ођедном постанем ужасно нервозна када треба да засвирам у соби пред својим старим пријатељем.
Учествовали сте на такмичењима и добијали награде. Да ли вам је то помогло да стекнете поверење у себе као извођача и уметника?
– Свакако, мада мислим да су наступи на концертима оно што вам заиста ствара то поверење.
Моцартове концерте за два и три клавира извели сте са својим оцем, што је вероватно узбудљива, али и веома захтевна ситуација?
– О, не, ја волим да свирам с њим. То је врло лако, и, што је још важније, смешно. Доста се смејемо кад смо заједно, и због тога је све то много лепше и опуштеније. Он је невероватан момак, и баш је „кул“ бити његова ћерка.
На вашем репертоару су, поред осталих, Моцарт, Бетовен, Шопен и Менделсон, а код нас ћете свирати концерт Рахмањинова. Како ви доживљавате овог композитора и његово дело?
– То дело је као маратон. Ако дођете до његовог краја - супер! Шалим се, мада само делимично, јер је невероватно емотивно свирати га. Велики је осећај већ при извођењу теме на самом почетку, која је тако једноставна: ре - фа - ми - ре - до - ре - ми - ре, свира се с обе руке, уз коју вам долази мисао: „Живот није тако лак, као што изгледа у почетку“. Мислим да је у њој све савршено сабрано. Што се тиче Рахмањинова, осећам се екстремно повезана са његовом музиком и душом, која је жива са сваким извођењем. Богу хвала на Рахмањинову.
Да ли сте икад били у нашој земљи?
- Јесам, и допада ми се. Волим и вашу музику и људе који су топли, срдачни и духовити, у чему им некад, наравно, помаже и ракија, која је такође невероватна.
Код нас ћете наступити са диригентом Предрагом Гостом. Познајете ли још неког од наших музичара?
– Не баш много њих, морам да кажем. Недавно сам слушала виолинисту Немању Радуловића, који је невероватно импресиван, и много ваше изворне народне музике, у коју сам се заљубила још док сам била много млађа. Наравно, ту је и један, једини, Срђан Вукашиновић, који ме расплаче када свира хармонику. Свакако ћу и овај боравак у Србији искористити да сазнам нешто више о свим вашим музичарима. Не могу то да дочекам!
Н. Пејчић
Од „Фантома из опере” до Макриса
Поред поменутог Концерта за клавир бр. 3 Рахмањинова, на овом концерту ће бити изведена увертира из опере „Кола Брењон“ Дмитрија Кабалевског, нумере из мјузикала „Фантом из опере“ и „Залеђени град“, као и композиције „Град у којем је стало време“ Александра Симића, валцер из свите „Маскарада“ Арама Хачатуриана, „Хора стакато“ Григораша Диникуа и „Мото перпетуо“ Андреаса Макриса. Улазнице за овај концерт продаваће се два сата пред почетак на улазу у Синагогу.
