Овај град на северу Шпаније залаже се за бољи суживот путем дијалога и веза са читавом Европом. У свему томе посебну пажњу поклања знању, технологији, активном учешћу грађана и критичкој мисли. Мир, живот, гласови и разговори су четири сегмента у оквиру којих се одиграва безброј културних пројеката различитих параметара, укључујући радионице, уметничке колоније, поставке, конференције, гастрономске дегустације, лабораторије, изложбе, концерте и пројекције. Фотографија, филм, архитектура и театар су само неке од дисциплина које су саставни део понуде овог баскијског града.
Будући да нас је вест о проглашењу Новог Сада Европском престоницом културе 2021. затекла у овогодишњој престоници, о њиховим припремама, искуствима и реализацији пројеката које су тим поводом припремили, разговарали смо са Фернандом Алваресом, директором за комуникације при Управном одбору града Сан Себастијана.
Када сте сазнали да ће ваш град бити 2016. Европска престоница културе да ли сте већ имали заокружене пројекте са којима сте се кандидовали?
– Пројекат је био припремљен, а у октобру 2015. представили смо дефинитиван програм који је претрпео извесне промене.
Шта је био ваш приоритет, односно, шта је био критични проблем у пројекту, нешто што није било сређено, а што је требало довести у ред са циљем да се крене у реализацију пројекта и на шта сте ставили акценат?
– Сваки град би могао да да другачији одговор, као што је то случај с Марсељем и његовом луком, или као што су се друге престонице бавиле инфраструктуром. У нашем случају, могли бисмо да кажемо да је Сан Себастијан имао хардвер, у смислу зграда, урбанизма, споменика култура, јер ми нисмо у вези са тим ништа желели да радимо, будући да смо сматрали да је град довољно опремљен. Не знам да ли сте прошетали градом, али он практично има све, осим тога културна агенда му је изузетно значајна, ту је Међународни филмски фестивал, затим Курсаал (Конгресни центар), Позориште Викторија Еухенија. Град има културне центре скоро у сваком кварту. Осим тога, град је одлично опремљен, дакле, уместо да смо улагали у хардвер ми смо улагали у софтвер, у садржину. Стога је главна идеја на којој се градио основни пројекат, као и сваки појединачни, мањи пројекат, била је да се преко културе промовише суживот међу људима, будући да је култура један од моћних инструмената.
Ваш статус Европске престонице културе увелико траје. Да ли постоје неке ствари које бисте сада променили?
– То је добро питање, али не знам шта да одговорим, јер би свако могао да да другачији одговор. Градска влада има своју визију, институције своју, они који учествују у реализацији овог пројекта гледају то са свог аспекта, а грађани опет имају своју визију. Оно што могу да вам кажем јесте да је то сложен догађај. На пример, ви сте сада добили титулу у такмичењу с другим градовима. Сви грађани су се покренули, и кажу, ‘дивно, Нови Сад је победио‘. Е сада, имате пред собом пет година, што је довољно времена да људи изразе своја очекивања. Свет театра верује да ће бити више позоришних представа, света филма опет очекују више филмских продукција, други очекују више књижевних догађаја... Сви имају своја очекивања, свако нешто жели. Да би се све то задовољило долази до компликација, и то је прилично сложено и може доћи до фрустрација. Постоји један проблем, а то је управљање речју НЕ. Јер, некоме ће се морати рећи НЕ, а то је тешко.
Даље, једна је ствар управљање културним програмом, а друга ствар је питање пројекта. То је различито. Пројекат подразумева организовање културних програма, приказа, док брендирање значи нешто више, то је комуницирање са спољним светом, промовисање туризма, уколико се то жели. У нашем случају се, на пример, ставио посебан акценат на идеју о наслеђу и на управљању њиме. Наш директор се одмах изјаснио да не желимо да организујемо прославе после којих би, илустративно речено, остајали пикавци и чаше, а неке ствари биле уништене. Због тога је наш циљ био да изнедримо позитивне ствари у многим областима културног миљеа града и регије, у оквиру програма који ће и даље живети, стварати дугорочне везе са Европом и другим европским градовима.
Доц. др Ксенија Шуловић
Филозофски факултет,
Нови Сад
Нови Сад постаје део мреже
Значи с овом годином се не завршава статус престонице културе, него он треба да траје у будућности и да пружа нове могућности.
– Да, и ми сада треба да видимо у ком облику ће то све даље опстајати. Али, идеја је у томе да је Нови Сад, захваљујући чињеници да ће 2021. бити престоница културе, постао део мреже. То су конекције које пружају могућност да једни од других учимо, да се стварају заједнички пројекти. Дакле, осим програма, статус престонице отвара врата за нове могућности, што основни пројекат треба да има у виду. Треба имати стратегију да би се знало шта се жели постићи.
