Гласови новијих песника и прозаиста

Новијем песништву у Србији / Новијем српском песништву, али и Новијој прози у Србији / Новијој српској прози, посвећен је број 175 / 176 књижевног часописа „Златна греда”, који издаје

 Друштво књижевника Војводине. Нудећи палету савремених песничких гласова и образлажући свој избор, Стеван Брадић каже за ову новију песничку сцену да, “поред нових индивидуалних стилова и садржаја, који су неспорни, строго говорећи, она није донела са собом радикално нове праксе ни спојеве, већ се њени поступци могу препознати у континуитету са песничким наслеђем ових простора”.

„Новија песничка сцена се јавља у контексту постмодернизма и са њиме гаји амбивалентан, а у неким случајевима и отворено антагонистички однос. Из данашње перспективе многи аутори су приметили како се постмодернистичко умножавање стилова и идентитета није успешно успоставило као стратегија отпора моћи, већ се јавило као његова фрагментација. Можда се зато граница између претходне и новије генерације, али и унутар саме новије генерације, може повући управо у односу према ономе што постмодерна пориче: утопију”, истиче Стеван Брадић.

Једну могућу поделу Брадић види у односу нових гласова према утопијском и еманципаторном у књижевности, и међу изабраним ауторима и ауторкама означава “три (некохерентна) правца, који би се могли назвати утопијским, граничним и постутопијским”. А изабрани аутори су: Јелена Анђеловска, Бојан Васић, Бранислав Живановић, Жељко Јанковић, Данило Лучић, Радомир Митрић, Снежана Николић, Никола Оравец, Маја Солар, Владимир Стојнић, Ана Терек, Валентина Чизмар, и Стеван Брадић, који је ушао у избор вољом главног уредника “Златне греде” Јована Зивлака.

Писце прозних редова одабрао је Драган Бабић и представио их: ”Иван Антић, Марија Павловић, Душан Вејновић, Владимир Табашевић, Драгослава Барзут, Барбара Барби Марковић, Љубомир Кораћевић, Милош К. Илић, Горан Сегединац, Бранко Ћурчић, Милан Ковачевић, и, по позиву уредништва, Оршоља Бенчик... Заједно, они представљају оно најрепрезентативније из постојеће и будуће српске прозе генерације рођене 1980-их - са једне стране, спајају искуства одрастања и живота како у тмурним деведесетима, тако и у (не)измењеном поретку новог века, док са друге отварају нове тематско - мотивске целине и неистражене просторе ван граница свог света и зидова који га окружују.

Њихова проза тако насељава тамне пределе Африке, топли Медитеран, егзотични Далеки исток, интригантне градове Западне Европе и позната окружења Источне. Такође, они иду у прошлост, даље од данашњег тренутка, све до распада СФРЈ, Другог и Првог светског рата, до 19. и 18. века, и даље. Једном речју, они су дериват досадашњег искуства наше књижевности, спој традиције и индивидуалног талента, једног дрчног става према историји и спремности да се нешто напокон промени и да се парадигма о књижевности младих помери напред”.

Н. Пејчић
 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести