са неколико пријатеља оснива стрип магазин „Линус“, у коме ће започети објављивање свог најзначајнијег дела, серијала „Валентина“. Мада је у првој епизоди „Неутрон“ Валентина споредни лик, касније она постаје јунакиња низа епизода које се од 1968. појављују и у форми албума; за Крепаксовог живота објављено је 27 албума овог серијала, на које се надовезују албуми са илустрацијама и скицама. Уз „Валентину“ Крепакс је, створио десетак албума са авантурама других лепршавих и еротизованих хероина. Такође је исцртао неколике стрип адаптације књижевних дела. Крепакс ће остати запамћен по препознатљивом цртежу, специфичном кадрирању и монтажи табли, односно еротици која не прелази у вулгарност и склоности према фантазмагоријским, халуцинантним, сомнамбулним садржајима у скаду са духом хипи генерација 1960-тих.
Валентина Росели је рођена 1942. у јеку Другог светског рата, у Милану и одраста у послератном свету обнове „обичног живота“, промене политичких система, раста стандарда и фасцинације популарном културом. Она се слабо или никако не уклапа у средину и тек љубав са Филипом Рембрантом, брак и рођење сина Матије доносе делимично смирење њеног немирног духа и фантазије. Валентина се бави модном фотографијом док је Филип, који је раније био маскирани Неутрон, борац против злочина, сада интелектуалац везан за разне пројекте.
„Трилогија Баба Јага“ из 1972. године донела је Крепаксу популарност и признања његовог неуобичајеног приступа и третмана стрипа који је, за разлику од стандардног, потпуно разбарушен, неоптерећен императивима брзе акције и лако разумљивог цртежа. Трилогију, која је у ствари тетралогија, чине целине „Баба Јага“, „Плавобради“, „Анет“ и до сада необјављени „Мали краљ“. Баба Јага је вештица послата из света у утроби земље да потчини Валентину која ће, по старом пророчанству, зачети наследника народа подземаљаца. Након што безмало удари аутом Валентину, Бага Јага је позива у своју кућу; ма колико се противила Валентина одлази и на поклон добија лутку Анету која има велике натприродне моћи. Валентинина невољна опседнутост вештицом развија се у низу бизарних еротско-фетишистичких догађаја и хорор-психоделичних снова-кошмара. Филип помаже супрузи да се отргне у обрачуну, на крају друге епизоде, у коме Баба Јага (жена неодређених година, ексцентричног одевања и понашања) пропада кроз рупу у поду своје куће на сметлиште. Но, у делу „Анет“ вештица се враћа и отима малог Матеју, а потом запоседа и Валентинину свест и води је у подземље. Филип је прати до града Тоитатнама у коме почиње обред добијања вође који види и који ће жене из култа Аран Туавана повести у борбу против гвоздених људи. Филип ће прекинути обред али ће Валентина, Матија и он пасти у руке гвоздених људи (који подсећају на роботе). Гвоздени жене користе за оплодњу а Валентину од те судбине спасава Баба Јага. Филип и Валентина приморају Баба Јагу да им покаже пут на површину где налазе лутке са својом одећом и одлазе у познату им реалност.
Након стрипова следи сегмент „Иза кулиса једног стрипа“ у коме Крепаксов син Антонио и супруга Луиза објашњавају поједине табле односно њихову „реалну подлогу“ што продубљује увид у уметникову инспирацију и реализацију дела.
Прича са елементима фантазије, научне фантастике и хорора, прожета фетишизованом и притајено перверзном еротиком, са мноштвом цитата бајки и филмова, инсистирањем на модним детаљима, на необичним предметима (из 19. и раног 20. века), екстраваганцији и извештаченој афектацији, дозволила је Крепаксу да се размахне и цртачки и монтажерски. Мунициозни цртежи из неуобичајених перспектива, слике које су на рубовима остале недовршене, низ малих квадрата који прате мимику ликова, табле које садрже цртеж који се развија у времену - све то потврђује Крепакса као ванредног ствараоца и његов нетипични однос према медију у коме ствара.
Отуда „Валентина“ није „лак“ стрип и тражи читаоце отворених погледа и схватања, али их награђује вансеријским уметничким доживљајима и сензацијама.
Илија Бакић
