под покровитељством Града Новог Сада, свечано отворена у Градској кући, у част јубиларног 60. Стеријиног позорја. А у поднаслову, као објашњење, пише:Све наше хероине на даскама што, кажу, живот значе.
Реч је заправо о галерији портрета великих глумица које су у протеклих шест деценија освајале највише фестивалско признање- Стеријину награду( а неке и више пута). Поставку је отворила специјална гошћа, једна од најбољих српских глумица Рада Ђуричин, подсећањем колики је труд био потребан да се одржи наш најзначајнији позоришни фестивал. Она је захвалила нашем главном и одговорном уреднику Драгану Миливојевићу на одабиру теме и апеловала на драмске писце и креаторе позоришних репертоара да више сценског простора обезбеде (запостављеним) женским ликовима.
Госте је поздравио генерални директор “Дневник-Војводинапреса” Душан Влаовић, истакавши да је ова изложба мали допринос великом јубилеју Стеријиног позорја. Такође и да ће наша кућа наставити да награђује најбоља уметничка остварења на овом фестивалу и да заједно са Стеријиним позорјем додељује Стеријину награду за позоришну критику.
Драган Миливојевић је подсетио да је “Дневник”-суоснивач Стеријиног позорја, и да изложба “Женски лик” показује доминацију глумица на нашој најзначајнијој позоришној манифестацији.Југословенске позоришне игре започеле су 12. априла 1956. а прву женску Стеријину награду добила је Љубица Раваси , па је она заштитно лице изложбе. Све до прошлогодишње добитнице Емине Елор. Наш лист је већ почео да објављује фељтон о овим хероинама сцене, а биће штампана и књига.
Првак СНП Миодраг Петровић премијерно је говорио своју поему “Стерија/Носталгија”, посвећену шездесетој годишњици Стеријиног позорја.Отварању изложбе присуствовале су, између осталих, глумице Бранка Петрић, Силвиа Крижан, Лидија Стевановић, Емина Елор. У музичком делу програма наступила је пијанисткиња Теодора Станковић, ученица Музичке школе “Јосиф Славенски”, из класе професорке Анђелке Симикић.Изложба “Женски лик” отворена је до 3. јуна, односно до завршетка 60. Стеријиног позорја.
Р. Лотина
Стеријина награда Мике Антића
Присећајући се једне од најдуговечнијих и најпопуларнијих представа са ових простора, а то је “Оловка пише срцем”, коју је играла са Павлом Минчићем, Рада Ђуричин је испричала занимљиву анегдоту:-Давне 1973. године на Југословенским позоришним играма у Новом Саду владало је опште уверење да ће наша представа добити највише фестивалско признање, али то се није догодило. Признајем, била сам разочарана и тужна, али се на крају све лепо завршило. Видевши све то, Мика Антић нас је одвео у свој атеље на Петроварадинску тврђаву, скинуо једну своју слику са зида и поклонио ми је, рекавши да ми он за моју улогу додељује специјалну Стеријину награду!
