који ће имати на листи извођача једно име које се и те хиперинфлаторне зимске 1993. године нашло пред око 4.500 људи у Великој сали Спенса - Ван Гог.
Ако кренемо траговима прошлости, како се, уосталом, и зове њихов први мега хит, доћи ћемо до податка да је Концерт године, традиционална рок манифестација настала из бунта, могла да оконча своју каријеру већ 1994. године због рестрикције. Но, кренимо редом - од краја, како то код нас бива.
Дакле, традиционална рок манифестација НС Концерт године биће одржана у суботу 10. децембра у Великој сали Спенса. Почеће у 16 сати, а завршити се, такође традиционално, у првим сатима недеље. Према плану и сатници на бини ће се смењивати бендови следећим редоследом: Харлекин (победници Гитаријаде у Зајечару), Хаyи Продане Душе (победници Гитаријаде у Кисачу), Човек Вук (бивши Блок аут), Директори, Бјесови, Ирие ФМ, Коља и Гробовласници, Урбан & 4, већ поменути Ван Гог, Ритам Нереда и Гоблини. Улазнице се могу у претпродаји купити по цени од 1.250 динара, док ће на дан концерта, ако их буде, коштати 1.450 динара.
Један од оснивача овог рок фестивала Обрад Боба Шкрбић каже да за 10 евра, колико је цена карте, купац добија 10 сати свирке. Та цена карте је те 1993. године износила једну марку у динарској противредности, али је до ујутру за те динаре могло да се купи једва 50 фенинга.
– Нисмо тада организовали Концерт године те 1993. године са намером да ће осванути 4. децембар, а камоли да ће оволико трајати. То су била тешка и мрачна времена – присећа се Шкрбић.
Тада је наступило пет бендова: Плејбој, Атеист Реп, Ван Гог, ЕКВ и Електрични оргазам. Био је то уједно први и последњи наступ Милана Младеновића и ЕКВ-а на, како се тада звао “Топ плус Концерт године”.
Ипак, како каже, прекретница за ову највећу рок манифестацију у Војводини била је 1994. године, јер је листа група која је свирала тог 2. децембра у Великој сали Спенса била појачана новосадским именима рок сцене који су промовисани управо у емисији Бобе Шкрбића - “Топ плус” на НС плус каналу Телевизије Нови Сад попут Ритма нереда, Атеист Репа, Генерације без будућности, па и Лав Хантерсе. За Шкрбића други Концерт године заправо је био прекретница и најважнији фактор за касније традиционално одржавање концерата године. Како због броја бендова и атмосфере на бини и пред бином, тако и због дешавања која су се догодила уочи само концерта.
– То је било време рестрикција. У сред тонске пробе на Спенсу је нестало струје. Тада није било мобилних телефона. У очају сам позвао тадашњег директора телевизије Марка Кековића. Секретарица ми је рекла да је на путу кући за Врбас. Али, пошто је била вејавица, дошао је тек два сата касније. Кад је стигао, ја сам успео да га добијем на кућни телефон и саопштио му да је Спенс без струје и да ће нам пропасти снимање. Након тог разговора у року од 15 минита стигла је струја на Спенс и одржан је Концерт године који, ево траје до дан данас. Човек је тада био у моћи да нареди некоме да укључи струју на Спенсу - и то се десило. Да се није десило, да смо остали у мраку, не би се десио Концерт године 1994. године и никад више вероватно – присећа се наш саговорник.
Већ следећи концерт 1995. године трајао је два дана, посета је била од око 15.000 људи и то је тада био најпосећенији рок фестивал у историји Војводине.
Правио је две паузе у организацији. Једну краћу – 2001. године и једну дужу од 2003. до 2010. године. Од последње реанимације Концерта године који је инициран преко Фејсбук странице, више није било намера да се овај рок фестивал обустави, иако међу Новосађанима владају опречна мишљења. Критичари тврде да се понављају једне те исте групе из године у годину, те да млађи новосадски бендови не могу да се примакну бини, док они други редовно посећују ту манифестацију, која сад већ има две генерације пратилаца. Оно што је евидентно јесте да је Велика сала сваке године попуњена и да људи одлазе задовољни виђеним.
Концерт године трајао је и по три дана, има две бине, више програма, а последњих година се све свело на једну бину и један дан., односно вече трајања. На питање да ли је то права мера ове манифестације Обрад Шкрбић каже да није.
– Права мера је да Концерт године траје два дана, да сваки дан наступи седам-осам бендова, да они наступају нешто дуже, да траје од четири-пет поподне до један-два сата иза поноћи као што сада траје, да можемо у петнаестак бендова да уврстимо бар једну трећину неафирмисаних, младих и непознатих бендова. За тако нешто су потребна велика средства. Добијамо заиста значајну помоћ Града Новог Сада и за један дан одржавања. Када бисмо два дана радили, то би значило много више новца, јер се и групама морају платити хонорари, а за тако нешто је потребна помоћ шире друштвене заједнице и комерцијалних спонзора – закључује наш саговорник.
Ако се присетимо Атеист репа и њиховог хита: “У години културе сунце лепше сија...” можда би ови стихови могли да се примене и на будућност Концерта године с обзиром на чињеницу да је Нови Сад проглашен Омладинском престоницом Европе 2019. и Европском престоницом културе 2021. године. Можда то донесе неку корист и рокенролу у највећем војвођанском граду
Александар Савановић
Ђуле: Чувари ватре
Звонимир Ђукић - Ђуле, фронтмен Ван Гога враћа се Концерту године, после деценије и по. Најавио је да ће свирати песме које припадају њиховом старијем опусу.
– Задовољство ми је што ћемо наступити са цењеним колегама које су свој живот посветили музици и који су прошли кроз најгоре време, током деведесетих и дошли у ово ново меланхолично, у потрази за неким магичним временом. Ван Гог се није претворио у покретни музеј, и даље смо на точковима. Свирали смо први Концерт године, била је то година у којој се рађала нека нова ватра, нико се од нас није одрекао свог пута, зато смо ту где јесмо. Пажљиво смо градили нешто што се зове достојанство и укус, те ћемо дати све од себе да то покажемо на 17. концерту – казао је Ђуле.
