Киш или суштина идентитета

Прва проба “Часа Антомије” Данила Киша, у режији Андраша Урбана, одржана је у Српском народном позоришту. Почетак рада на новој представи најављен је још пре Нове године,

 али је стицајем приватних околности, дошло до малог одлагања. Премијера је и даље планирана у фебруару, на сцени “Пера Добриновић”.

Пробе су почеле, како то у позоришту најчешће бива, редитељском експликацијом и читањем дела. Из Српског народног позоришта јављају да је ауторску екипу поздравио в.д. управника Зоран Ђерић, пожелевши добродошлицу пре свих Андрашу Урбану, који први пут режира у Српском народном позоришту. У екипи су глумци Радоје Чупић, Југослав Крајнов, Марија Меденица, Сања Ристић Крајнов, Игор Павловић, Вишња Обрадовић, Ненад Пећинар, Драгиња Вогањац, Алиса Лацко, Милица Грујичић, сценограф Жељко Пишкорић, костимографкиња Марина Сремац, композиторка Ирена Поповић Драговић и асистент редитеља Никола Кончаревић.

“Час анатомије” може да се посматра као основ Кишове књижевне заоставштине, али и дело које представља суштину идентитета пишчевог стваралаштва. Оно што је Урбану важно, како је сам истакао, јесте процес стварања у фазама, а не сама драматизација дела. У томе ће му као драматург и редитељски сарадник помагати глумица Сузана Вуковић из Народног позоришта Суботица.

Иако језик текста има политички тон из седамдесетих година прошлог века, Урбан планира да се више бави садашњошћу, односно савременошћу, него политичким памфлетом. Кишова проза проблематизује и преиспитује употребу књижевног и пишчевог језика, огледање у пореклу и породици, стваралаштво посматрано у односу на друштвену средину, а Урбан то види као анатомију у ширем смислу те речи, као упознавање и посматрање човека, са глумцима који треба то се да “изнесу” на сцени.

Из СНП-а још јављају да је у фокусу Урбановог концепта “Часа анатомије” ангажовано позориште, позориште перформанса и експеримента у којем ће глумац обитавати као појединац, а не као лик у сценском простору. Такав уметник ће у раду на псеудодокументу испитати своју улогу, али и демистификовати дискурс који се креће у координатама садашњости: оригиналност текста, средњоевропски контекст и уметников идентитет.
Поред аналитичког приступа Кишовом тексту, процес рада подразумеваће и креирање сонгова, који ће бити саставни део представе.

И. Бурић

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести