„Од готово салонске манифестације, која је подразумевала интимнију, апартнију атмосферу, тенденција организатора је да приступ убудуће буде више популистички с циљем да се привуче што шира читалачка публика, како би била већа посета, а самим тим да и издавачи буду стимулисанији за учешће”, каже за „Дневник” председник Организационог одбора Сајма књига др Зоран Ђерић.
Ове године ће издавачким кућама на располагање бити стављено респектабилних 1.000 квадратних метара излагачког простора, на којима ће своје нове наслове представити Матица српска, Лагуна, Прометеј, Културни центар Новог Сада, Соларис, Вулкан, Агора, Каирос, Академска књига, Банатски културни центар... Најављена је и промоција издања и делатности Андрићевог института из Вишеграда, посебне програме припрема Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, а од писаца најављен је долазак, међу осталим, Илије Бакића, Марка Видојковића, Марка Шелића Марчела, Лидије Ђирић, Мирјане Бобић Мојсиловић
Дани Лазе Костића, централни програм Сајма књига, започеће 7. марта у 11 часова разговором са песником Николом Вујчићем, који је за поетску збирку „Скривености” (у издању Културног центра Новог Сада) добио „Виталову” и награду „Стеван Пешић”. Првог дана су још у плану отварање Дана руске културе, затим презентација изложбе „Стефан Првовенчани у књижевности и историографији”, али је ударни догађај свакако уручење сајамске награде „Лаза Костић” за најбољу књигу, које ће бити уприличено у склопу свечаног отварања манифестације, заказаног за 14 часова.
Осам књига у конкуренцији за Награду „Лаза Костић”
У ужем избору за Награду „Лаза Костић” су три романа: „Сунце овог дана” Владимира Пиштала (Агора), „Четири лудила” Милоша Латиновића (Вулкан), „Сродници” Јовице Аћина (Лагуна), затим три збирке песама „Изгледам, дакле нисам” Ненада Шапоње (Прометеј), „Љубав хладнија од смрти” Владиславе Војновић (Повеља) и „Како врабац пева” Благоја Баковића, те две књиге есеја „Књижевност и коментари” Слободана Владушића (Службени гласник) и „Колумбово јаје” Радослава Петковића. О лауреату ће одлучивати жири у саставу: Фрања Петриновић (председник), Ђорђе Писарев и Зоран Ђерић.
На Сајму књига ће бити додељене и награде за издавачки подухват, као и за најбољу књигу у области књижевности за децу, а предвиђена су и нека специјална признања. „У конкуренцији за сајамске награде било је више од 80 веома вредних ауторских књига, и при томе су били заступљени скоро сви жанрови. Стицајем околности у ужем избору су заступљени скоро сви важнији домаћи издавачи, што говори о томе да су се и они потрудили да конкуришу са заиста добрим насловима”, наводи Ђерић.
И ударни промотивни програми биће посвећени лауреатима неких од најзначајнијих домаћих књижевних награда: Сави Дамјанову, добитнику награде „Тодор Манојловић”, Ђорђу Писареву, добитнику награде „Станислав Лем”, Дејану Илићу, добитнику награде „Меша Селимовић”... ”. Посебан акценат биће током Сајма стављен и на новосадску књижевну сцену, коју ће презентовати Радмила Гикић, Симон Грабовац, Милутин Ж. Павлов, Душан Радак, Никола Шанта...
Весна Алексић, Шајтинац, Журић
Међу књигама из области књижевности за децу у најужи избор су ушла три наслова: „Крокодил пева” Весне Алексић (Креативни центар), „Б. Н. Љ, Банда нежељених љубимаца” Угљеше Шајтинца (Пчелица) и „Роман без романа” Вулета Журића (Службени гласник).
Програмом манифестације обухваћено је и обележавање 125 година од рођења Милоша Црњанског, док је у плану и отварање 7. фестивала илустрације књиге „БукИл фест”; одржавање Европског фејсбук песничког фестивала, као и обележавање осам деценија излажења „Политикиног забавника”. „Град у фокусу” биће мађарски Печуј, КЦНС ће представити Андрићеве дане, а Фондација Нови Сад 2021 пројекат Европска престоница културе.
М. Стајић
